Banke u plusu, građani u minusu

Kada bankama teško ide naplata kredita od preduzeća, onda one povećavaju i tarife na teret građana. Tarife se razlikuju od banke do banke, pa tako vođenje tekućeg računa košta od 50 do 250 dinara mesečno. Mnoge banke povećale su i marže na teret građana.

Banke u Srbiji u prvih šest meseci ostvarile su profit 76 odsto veći nego u istom periodu prošle godine. Za mnoge eksperte neodrživo je da je kriza u privredi na vrhuncu, a da banke beleže rast zarade. Iako dobro posluju, mnoge banke povećale su i marže na teret građana.

Kada bankama teško ide naplata kredita od preduzeća, onda su po pravilu dobrodošli građani. Kada plaćaju račune preko banke, možda i ne obraćaju pažnju na to što im neki dinar više ode i na troškove usluge, ali za bankare te provizije znače siguran izvor prihoda.

Godišnje se građanima izda oko 10 miliona čekova. Ako to pomnožite sa 7 dinara onda je jasno o kolikim prihodima je reč. Neke banke namerno tarifiraju usluge jer takvom politikom odbijaju ili privlače određenu ciljnu grupu.

"Većina banaka za račune za struju i infostan ne naplaćuje proviziju, dok na druge račune su te takse dva ili tri puta veće nego u drugoj banci. Banke te prihode smatraju kao sekundarne, primarni su kamate, ali se dopunjuju njima eventualan manjak na primarnim prihodima", rekao je Dušan Uzelac sa sajta Kamatica.

A kada je reč o tarifama, one se razlikuju od banke do banke. Tako ćete za vođenje tekućeg računa platiti od 50 do 250 dinara mesečno.

Za takozvne pakete, koji uključuju obaveštenja o promenama na karticama i računima, mesečno ćete izdvojiti i do 700 dinara. Za opomenu pri kašnjenju uplate 200, a za izdate čekove od 5 do 10 dinara po komadu. Ako vas sve to iznervira, zatvaranje računa će vas koštati od 160 do 360 dinara.

Najveću grešku ćete napraviti ako podignete gotovinu na bankomartima kreditnom karticom, jer će vas takva usluga koštati čak do 5 odsto.

"Kada čoveku treba keš treba da koristi debitnu karticu, a kreditnu na prodajnim mestima. Provizije na šalterima i bankomatima su istaknute u prvalima banaka. Nadamo se da su ljudi na šalterima dovoljno obučeni da to objasne", kaže Andrej Gruden iz NBS.

U Agrobanci otkrivaju da je svaki peti dinar ukupnih prihoda zarađen na provizijama i taksama, ali da je i to daleko ispod proseka i tendencija modernog bankarstva gde svaki drugi zarađeni dolar dolazi od usluga platnog prometa.

"Sve tarife se baziraju na politici da su bezgotovinska plaćanja jeftinija posebno sa svog računa. Ukoliko se tu uključi i elektronsko bankarstvo onda su cene usluga koje banke naplaćuju na taj način jeftinije za 20 odsto", rekla je direktor za sektor stanovništva Agrobanke, Biljana Vujičić.

Iako imaju razloga da budu zadovoljni rezultatima, bankari ipak strahuju da je na duži rok neodrživo stanje gde su privreda i građani stalno u minusu, a samo banke u plusu.

broj komentara 4 pošalji komentar
(nedelja, 26. sep 2010, 17:16) - dijaspora [neregistrovani]

nista strasno

drzava ce to da kazni i oporezuje a taj novac da vrati najugrozenijim gradjanima. Malo raspodele po principu Robin Hud.

(nedelja, 26. sep 2010, 16:39) - Ljiljana Tatic [neregistrovani]

!!!

banke slede politiku drzave a gradjani su u robovskom polozaju, jer ih pod pretnjom krivicnog gonjenja drzava gura da svoj teskom mukom zaradjeni novac koriste preko banaka. Gotovina, inace jedini pravi novac je proglasen za prljavim i tako je svaki covek (svaka firma) rob banaka i drzave jer prinudjen da sav svoj daje njima

(nedelja, 26. sep 2010, 16:17) - anonymous [neregistrovani]

NORMalno

Tako je stalno i bilo, jer da nije tako banke bi se zatvarale a ne otvarale.

(nedelja, 26. sep 2010, 15:32) - DuleS [neregistrovani]

Nisu oni krivi...

Banke samo rade sta im drzava dozvoli... ;)