Stroge kazne za kršenje pravila

Ministri finansija Evropske unije podržali su u Briselu uvođenje oštrih sankcija članicama Unije kako bi se izbeglo preterano zaduživanje, u nadi da će time povratiti poverenje tržišta i suzbiti dužničku krizu koja preti da ugrozi evro.

Predsednik Evropske unije Herman van Rompej rekao je da je sastanak ministara finansija pokazao da "očigledno postoji širok konsenzus" o finansijskim i političkim sankcijama.

Trenutna ograničenja u budžetskom deficitu i dugu na papiru prate i velike kazne koje nikada nisu sprovedene, što je omogućilo Grčkoj i drugim članicama EU da ih ignorišu i da ulaze u ogromne dugove.

Van Rompej nije izneo detalje o novim sankcijama zato što su zvaničnici EU, Evropske centralne banke i Evropske komisije tek počeli rad na izmenama pravila o budžetima.

Isključenje iz evrozone krajnja mera

Nemačka, koja je obezbedila najveći deo paketa pomoći Grčkoj i evrozoni, zalaže se za oštrije kazne zemljama koje krše pravila da bi se odvratile od traženja finansijske pomoći.

Među tim kaznama su oduzimanje prava vladi da glasa ili onemogućavanje pristupa razvojnim fondovima ili čak isključenje iz evrozone.

Van Rompej je, kako prenosi agencija AP, naznačio da se protivi izmenama koje je Nemačka zatražila jer bi te promene zahtevale izmenu sporazuma EU, što bi dalje zahtevalo da ih svaka zemlja uključi u nacionalno zakonodavstvo, a što je dugačak proces koji bi mogao biti i odbačen u nekim zemljama u parlamentu ili na referendumu.

"Moramo raditi što je moguće više u okviru trenutnog sporazuma", rekao je Rompej i dodao da to omogućava da se brzo radi na potrebnim reformama.

Francuska ministarka finansija Kristina Lagard je rekla da je na sastanku razmotreno ono što se brzo može uraditi.

Posle sastanka predviđeno je da 7. juna u Luksemburgu bude sastavljen nacrt reformi o kojima bi u oktobru trebalo da odluče lideri EU.