Energetska kriza

Ukoliko bi sada prestala da se uvozi nafta, u Srbiji bi tog energenta bilo dovoljno za 16 dana.

Zemlje Evropske Unije moraju da imaju rezerve za najmanje tri meseca, a u Americi i Japanu te rezerve su dovoljne za pola godine.

Nadležni kažu da su obavezne rezerve uvećane nekoliko puta u poslednjoj godini.

Direktor Direkcije za robne rezerve, Slobodan Damjanović kaže da Vlada odlučuje na koji način se interveniše u takvim situacijama.

"Slažem se da je 16 dana malo, mada je to više nego sedam dana, a sa druge strane, strane, devedesetodnevne potrebe koje bi mi trebalo da ispunimo, na neki način nas obavezuju do ulaska u Evropsku uniju,"  kaže Damjanović.

Vlada Srbije do sada nije ništa konkrento uradila kako bi se pripremila za nestašicu nafte i cenovni udar.

U ministarstvu energetike kažu da je pripremljen zakon o racionalnoj upotrebi energije jer je Srbija među najvećim rasipnicima energenata.

Pomoćnik ministra energetike Vladan Karamarković, kaže za RTS da će se nafta sve više trošiti i da potrošnja mora biti racionalnija.

"Nužno je sprovođenje mera energetske efikasnosti, koja će značajno doprineti upravo smanjenju tog energetskog intenziteta", napominje Karamarković.

Kako bi odgovorile na visoke cene nafte i moguću energetsku krizu, zemlje sporovode različite mere, pa je tako Slovačka zamrzla cene energenata za socijalno ugroženo stanovništvo i male privrednike.

Hrvatska Vlada je nedavnim planom intervencije predvidela ograničenje voženje automobila, brodova, aviona, ili čak vožnju par-nepar kao u vreme komunizma.

I naši stručnjaci smatraju da je krajnje vreme za konkretne mere.

Zorana Mihajlović-Milanović, stručnjak za energetiku, kaže da potrebno je smanjiti potrošnju, deliti letke i stvoriti veće rezerve.

"Mora da postoji jedan opšti pravilnik za sve ako Vlada odluči da smanji porošnju" kaže Milanovićka.

"Druga mera bi bila smanjenje akciza u ceni derivata, ali ni to ne bi bilo rešenje na dugi rok, jer će cena nafte i dalje skakati a budžet ne može toliko da trpi", objašnjava Milanovićka.

Na pumpama u 29 zemalja Evrope počeli su da dele uputstvo kako da se uštedi gorivo, i kako da se smanji potrošnja sa 7 na 5 litara na 100 pređenih kilometra, čime bi se uštedelo najmanje 500 evra godišnje.

U Srbiji takvih inicijativa nema.

Direktor kompanije Petrobart AVIA, Aleksandar Mileusnić kaže, da smanjenje potrošnje "treba da bude interes svih nas, i svima nam je stalo da makroekonomska sigurnost ne bude ugrožena".

U Japanu o štednji nafte brinu i same kompanije, pa tako jedna od njih, jestivo ulje upotrebljeno u kafeterijama prerađuje u biodizel, koji potom koriste njihova vozila.

Analitičari, i to oni optimističniji, procenjuju da će cena barela sa sadašnjih 146 do kraja godine skočiti na 200 dolara.