понедељак, 06.03.2023, 20:00 -> 22:24
Извор: РТС
Аутор: Аница Телесковић
Biznis forum 30. put, fokus na energetici – da li se sa snegom na Kopaoniku topi optimizam
Tema ovogodišnjeg biznis foruma na Kopaoniku je "Otpornost ekonomije u neizvesnim vremenima". Energetska kriza Srbiju je koštala 6,8 milijardi evra. Toliko je prema računici guvernerke Jorgovanke Tabaković potrošeno za uvoz nafte, struje i gasa. Trošak bi bio još veći da nije bilo aranžmana Srbije i Rusije da je deo gasa po ceni nižoj od tržišne.
Pokrivanje gubitaka EPS-a i Srbijagasa budžet će koštati tri do 3,5 milijarde evra, procena je Fiskalnog saveta. Zato je već sada jasno šta će biti ključna tačka novog aranžmana sa MMF-om.
"Fokus će biti na energetskom sektoru, na potrebe budžeta. Cene struje moraju da nastave da rastu. Moramo da pomognemo energetskim kompanijama ali i da sačuvamo energiju, da smanjimo budžetske troškove jer je Srbija bila jedna od prvih zemlja gde je budžet dosta pomogao da se ranjive kategorije stanovništva sačuvaju ograničenjem cena energenata", kaže Donal Makgetigen, šef Misije MMF-a.
Pavle Petrović, predsednik Fiskalnog saveta kaže da je njihovo povećanje već počelo sa januarom, biće u maju dodatno i gas i struja, zatim novembar i sledeća godina verovatno za gas.
"To će onda uticati i da se inflacija podigne i verovatno će onda inflacija duže trajati u Srbiji, nego u drugim zemljama", ističe Petrović.
U Narodnoj banci ipak kažu da je rast cena struje već uključen u inflatorne projekcije. Isplate jednokratne pomoći u iznosu većem od dve milijarde evra nisu uticale na rast cena. Ona je u najvećoj, meri uvezena.
"U Srbiji je na kretanje inflacije u 2022. godini pre svega uticao rast svetskih cena hrane i energenata. Konkretno, doprinos cena hrane i energije u ukupnoj međugodišnjoj inflaciji kretao se između 65 i 70 odsto", rekla je Jorgovanka Tabaković, guverner NBS.
Inflacija bi bila još veća da kurs dinara nije bio stabilan.
"Ima pojedinaca zaista retkih, koji se zalažu za veštačku depresijaciju dinara. Činjenica je da nekoliko epizoda znatnog slabljenja dinara u periodu od 2000. do 2012. godine nije pomoglo rastu privrede ali jeste imalo negativne posledice na poslovno i investiciono okruženje, na inflaciju, na inflaciona očekivanja, finansijski sektor ali i ukupnu privrednu aktivnost", rekla je Tabakovićeva.
"Srbija je odradila odličan posao da održi makroekonomsku stabilnost, sada je potreban ekonomski rast. To će se desiti samo ako dođe do povećanja privatnih investicija, i za to morate biti spremni za biznis više nego što ste ikada bili", kaže Indermit Gil, glavni ekonomista Svetske banke.
A da bi se to dogodilo neophodan je rast u evrozoni. Za ovu godinu prognoziran je na svega 0,7 odsto. Dobra vest je da je duboka recesija izbegnuta i da će ako do nje i dođe u Nemačkoj i Italiji, našim glavnim spoljnotrgovinskim partnerima, biti plitka i kratkotrajna.
Коментари