Kako da EPS stane na svoje noge, profesor Rajaković za RTS o fenomenu "građanske energije"

Od decembra EPS izvozi struju, a u četvrtak je oboren dnevni rekord – vrednost prodate struje premašila je četiri miliona evra.

Elektroprivreda je plasirala na berzama čak 26,67 gigavat-sati i ponovo kao izvoznik prednjači u regionu. 

Profesor Elektrotehničkog fakulteta Nikola Rajaković rekao je, gostujući u Dnevniku RTS-a, da je u moru loših vesti, konačno to dobra vest za građane.

"Ovo je odlična vest da je EPS konsolidovao proizvodnju. Više je razloga zašto se to desilo. Kondicija održavanja agregata je podignuta na viši nivo, nema ispada termoelektrana, i rudarski kapaciteti su podignuti na solidan nivo bez obzira na teškoće koje smo imali u prethodnih nekoliko meseci", dodao je Rajaković.

Prema njegovim rečima, EPS može iz svog termoenergetskog dela da proizvodi dnevno više od 3.000 megavata, što je impresivna snaga.

Ukazuje da je značajna dobra hidrologija, hidroelektrane rade veoma dobro, mogu da izbacuju više od 2.000 megavata dnevno, a značajna je i blaža zima. 

Konsolidacija EPS-a dug proces 

Sve je veći prohod od izvoza struje, u februaru, kažu u EPS-u, zaradili su 21 milion evra, a za samo tri dana marta trećinu tog iznosa. Preduzeće je prošle godine prijavilo gubitak od 73,7 milijardi dinara.

Rajaković kaže da je konsolidacija dug proces, EPS je bio ozbiljno posrnuo, i ne može preko noći da se oporavi, ali ovo su dobri znaci, ovaj minus reda 600 miliona evra, ako EPS to može da povrati relativno brzo, biće dobro.

Ističe da ono što bi trebalo uraditi da EPS stane na svoje noge jeste da se krene sa investicijama u proizvodne kapacitete.

"Previše je decenija prošlo da nismo izgradili solidne proizvodne kapacitete. Ove godine očekujemo da krene Blok B3 u Kostolcu, i da će iz obnovljivih izvora stizati stotine i stotine megavata u narednim godinama", kaže Rajaković.

O zelenim kilovatima 

Evropska unija najavljuje ekspanziju obnovljivih izvora energije. I ove godine je rekordna proizvodnja zelenih kilovata, ali i dalje to nije dovoljno.

Odgovarajući na pitanje šta je potrebno da se smanji proizvodnja struje iz uglja, a poveća iz hidroelektrana, vetroparkova i solarnih elektrana, profesor Rajaković kaže da se najpre mora prelomiti sve u glavi.

"Iz glave sve ide, još ima ljudi koji razmišljaju da moramo da se oslanjamo dominantno na fosilna goriva. Ova 2022. je vrlo specifična, sa aspekta energetike stigli smo odavno energetsku tranziciju, prepoznali smo da moramo menjati energetiku, jer oslanjanje na fosilna goriva nije dovoljno, moramo prelaziti i na obnovljive izvore energije", podvlači Rajaković.

Dalje navodi da se na energetsku tranziciju dodala kovid kriza, eksplozija cena, diktirana cenama gasa u Evropi i konačno prošle godine krenuo je rat u Ukrajini.

Ta energetika nije ona koju znamo od pre pet godina, rekao je Rajaković i ukazao da se desilo da proizvodnja iz gasa pada, a proizvodnja iz sunca i vetra je krenula, i prvi put u 2022. godini u Evropi imamo 22 posto proizvodnje električne energije iz vetroelektrana i solarnih elektrana, ove dve tehnologije postaju prve tehnologije, iza toga dolaze gas, ugalj i nuklearke. 

Fenomen građanske energije 

"Imamo sliku dekarbonizacije, a pored dekarbonizacije moramo ukazati na decentralizaciju proizvodnje električne energije, to je fenomen građanske energije. U Srbiji je to krenulo, ali mora daleko više", rekao je Rajaković.

Treći fenomen je da mreža postane pametna – digitalizacija, nećemo ništa uspeti da uradimo ako ne podižemo mrežu i ne upravljamo efikasno svim resursima, objasnio je Rajaković.

Ponuda i tražnja struje, kakve su cene

Rajaković je rekao da je analiza velikoprodajnog tržišta u Evropi vrlo suptilna i mogu se mnogi zaključci izvući: prvi zaključak kada gledamo prošlu godinu je eksplozija cena, u prethodnim decenijama bili smo navikli na cene između 40 i 50 evra po megavat-satu.

"Rastu dramatično cene električne energije, stizali su vrhovi i preko 700 evra po megavat-satu, deset puta veće od osnovnih cena, posle je Evropa ograničila, maksimalna cena na berzama je 180 evra po megavat-satu, standardne cene poslednjih nekoliko sedmica su 150, 160, 170, to su te cene koje viđamo, tri i po puta u proseku veće od prethodnih", objasnio je profesor.

"Prošla godina generalno i blaga zima, kada se gleda tromesečje 2021. i tromesečje 2022. pala je potrošnja u celoj Evropi oko sedam procenata. Imamo vrlo visoke cene električne energije, onaj ko ima megavat-sat, ko ume da proizvede megavat-sat taj je značajan faktor na tržištu i on ostvaruje profit, to sada radi ESP", zaključio je profesor Rajaković.