Džozef Bajden mi nije rekao šta da radim

Naša agenda nije politička već ekonomska, Džozef Bajden mi nije rekao šta da radim. Ovim rečima Erik Stjuart, predsednik Američko-centralnoevropske asocijacije, odgovara na pitanje RTS-a da li američki novac u Srbiju dolazi s nekom političkom cenom. On je predsednik udruženja američkih privrednika koji su se danas sastali sa predstavnicima srpske vlade. Kao epilog tih razgovora najavljene su investicije u poljoprivredu, finansije, zdravstvenu negu i odbranu.

Koliko u parama iznosi finansijski kapacitet udruženja koje predstavljate? Reč je o neprofitnoj organizaciji, ali možete li da uporedite godišnje poslovne prihode kompanija članica sa ukupnim srpskim bruto domaćim proizvodom (BDP)? Srpski BDP iznosi oko 60 milijardi evra.

Naravno, mi predstavljamo neke od najvećih kompanija na svetu. Predstavnici 16 američkih kompanija su ove nedelje u Beogradu i te kompanije verovatno predstavljaju kapital od nekoliko stotina milijardi dolara poslovnih prihoda. Reč je o kompanijama koje posluju širom sveta. I ovo je jedinstvena prilika za nas da se fokusiramo samo na Srbiju. I da nađemo načine da ovde uspešno poslujemo.

Ali zašto ste čekali toliko dugo? Američke investicije u Srbiji iznose svega 800 miliona dolara. Američki investitori nisu puno novca ovde uložili. Zašto? I šta naša vlada treba da uradi kako bi se ti brojevi promenili?

Sada je dobar trenutak za to, kompanije treba da se osećaju komforno da investiraju. Da budu uverene da postoji vladavina prava, da nema korupcije, da vlada podržava investicije i smatra ih dobrodošlim. Da traži način da unapredi uslove poslovanja. I ljubazno ću vam reći, Srbija je jedna manja zemlja sa teškim okruženjem, bilo je dosta konflikata ovde, i kad sve to zajedno vidite, čini se prekomplikovanim.

I američke kompanije su bile usmerene na neka druga tržišta. Ali sada vidimo promenu. Vidimo da je ova vlada fokusirana na Zapad, na Ameriku, da teži Evropskoj uniji, što SAD takođe podržavaju. Vidimo ideje kao što su inicijativa Otvoreni Balkan. Kako god se ta inicijativa zvala, ona mnogo znači. Jer, kao što sam rekao, Srbija nije velika ekonomija, a ova inicijativa čini regionalno tržište Zapadnog Balkana atraktivnijim.

Postoji li politička cena toga? Politički uslovi su ovde uvek razlog za zabrinutost. Mi smo skloni da mislimo da američki novac dolazi s nekom političkom cenom.

Ne za nas. Ne igramo takve igre. Mi smo predstavnici privatnog sektora. Predsednik Bajden mi nije rekao šta da radim. Nisam ga ni sreo. Zapravo jesam, ali to nije bilo u skorije vreme. Ponekad nas Stejt department ili Trgovinski department zamoli za pomoć, ali nam ne govore da moramo da im pomognemo. Naša agenda nije politička već poslovna.

Neke od najvećih američkih kompanija su došle ovamo jer vide prilike za investiranje, žele da prave biznis, njihova agenda je da ostvare profit, da posluju uspešno.

Srbija nije bogata zemlja, ali ljudi su zabrinuti za ekologiju. Rio Tinto je član vašeg udruženja. Njihov projekat ovde je zaustavljen, predsednik Srbije je rekao da je to velika greška. Šta vi znate o tom projektu?

Da budem iskren, ne znam mnogo. Nisam upućen u detalje projekta, ali znam da je Rio Tinto odlična američko-kanadska kompanija, koja radi širom sveta. Znam da su imali odlične investicije, odličnu tehnologiju da zapošljavaju mnogo ljudi. Projekat na kome rade je vrlo značajan, ne samo u zemlji u kojoj rudare već i za ceo svet jer nešto poput litijuma je važno da bismo nastavili da koristimo baterije.

Pribojavete li se lokalnih političkih inicijativa, otpora ljudi? Kao što sam rekla, neki su zabrinuti za životnu sredinu.

Apsolutno, i Rio Tinto je zabrinut. Mi kao američke kompanije duboko smo zabrinuti za životnu sredinu. U Americi takođe.

Razvojna finansijska korporacija (DFC) otvorila je svoju kancelariju ovde. Kao što znate, Kinezi su brlo ozbiljni u sprovođenju svoje inicijative Pojas i put, čiji je i Srbija takođe deo. Vidite li DFC kao politički i ekonomski odgovor na kinesku inicijativu Pojas i put?

Ne vidim, uopšte ne vidim tu nikakvu paralelu, niti bilo kakve sličnosti. Kineski način poslovanja je veoma drugačiji od načina na koji Amerikanci posluju. Mislim da se DFC fokusirao na Srbiju zbog toliko projekata u oblasti energetike koji su neophodni ovde.

A ne zbog Kineza?

Ne zbog Kineza. Inicijativa Pojas i put je potpuno drugačija, kompanijama je tu rečeno da idu u Srbiju ili neku drugu zemlju. Američke kompanije dolaze ovamo zato što vide prilike za ulaganje. I američka vlada im u tome samo malo pomaže finansirajući projekte preko DFC-a.