Složena uvozna procedura

Od 1. februara ove godine Srbija je počela jednostranu primenu trgovinskog sporazuma sa 27 članica Evropske unije dok i formalno ne zaživi Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju.

To u praksi stvara velike probleme uvoznicima i špediterima koji moraju da savladaju ogromne carinske prepreke kako bi roba sa novim nižim carinama ušla u zemlju.

Prve pomorandže masline i pistaći bez carine polako ulaze u Srbiju onako kako se troše stare zalihe carinjene pre 1. februara. U trgovinama objašnjavaju da ta roba nije pojeftinila zbog rasta kursa evra.

"Testenine iz Italije imale su stopu od 30 odsto dok sada imaju stopu od 27 odsto, dok se maslinovo ulje koje je imalo carinu od 10 do 15 odsto sada uvozi bez carine", kaže Vesna Žabić iz "Delta Maksija".

Trgovinski sporazum za sada nisu ratifikovale zemlje Evropske unije pa se dešava da na propratnici špediteri nemaju šifru o poreklu robe.

Zbog evidentnih nedorečenosti u primeni sporazuma, prema rečima špeditera, carinici su toliko zakomplikovali uvoznu proceduru za takvu robu da je stvar dovedena do apsurda.

To se posebno odnosi na otvaranje bankarskih garancija na pet godina i nekoliko dodatnih papira što ih obeshrabruje da rade s takvom robom.

Predsednik Udruženja malih špeditera Dragan Stain kaže da bi "neko morao da otvori garanciju ili da izvrši polog u kešu carini pet godina od sada pa nadalje".

"Zamislimo uvoznika koji ima deset carinjenja dnevno puta 365 dana, što znači da bi on morao dnevno da položi miijarde od sada pa nadalje za nešto što bi bilo ako bi bilo", rekao je Stain.

Da li se država preračunala oko punjenja budžeta ili ne, u Upravi carina priznaju da neke zemlje poput Nemačke ili Mađarske ne dostavljaju kompletne izvozne deklaracije. To kažu sa naše strane zahteva dodatnu opreznost dok se posao ne uhoda.

"Ne znamo kako će postupati carinske administracije 27 zemalja Evropske unije kada im nakon izvršenog uvoznog carinjenja u Srbiji dostavimo dokaze o poreklu na naknadnu proveru. S druge strane mi smo u obavezi da štitimo domaći budžet i u svemu ovome pristupamo sa dozom opreza", rekao je pomoćnik direktora Uprave carina Tihomir Bogićević.

Od početka godine budžetski priliv od carina niži je za 14 odsto i to najviše zbog smanjenja carina na automobile. Oni su i naša najveća stavka pri uvozu i izazov i za carinu, ali i one koji bi da carine nema.