Dodatnih 75 milijardi evra EU za MMF

U Briselu, završnog dana samita Evropske unije, šefovi država i vlada EU razmatrajli su ekonomsku krizu, energetsku bezbednost i posledice klimatskih promena.

Evropski lideri su se saglasili da se sredstva Međunarodnog monetarnog fonda udvostruče na 500 milijardi evra da bi se delotvornije pomagalo zemljama u najvećim ekonomskim teškoćama, a EU će u tu svrhu MMF dodeliti dodatnih 75 milijardi evra.

Cilj je da MMF dobije znatno veća ovlašćenja kao jedno od ključnih oruđa nadzora, ozdravljenja i preuređenja svetskog finansijskog sistema, kako se ne bi ponovila kriza koja se iz SAD proširila na Evropu i ceo svet.

Lideri članica EU su zaključili da je nužno ubrzati korišćenje već odobrenih 400 milijardi evra za oporavak evropskog finansijskog sistema i "realne privrede" i naglasili da se mora obezbediti ozdravljenje i nadzor svetskog finansijskog sistema i sprečiti protekcionizam.

Obnova protoka kapitala

Prema zaključcima samita EU, prevashodni cilj ovih koraka je da se do kraja 2010. godine obnovi protok kapitala, pre svega krediti banaka preduzećima i stanovništvu, a time oporavi i proizvodnja, potrošnja i smanje loše socijalne posledice po evropske građane.

Ovim merama bi se očuvalo, za privredni rast presudno bitno jedinstveno tržište EU.

Ove mere uključuju i sprovođenje planova EU da se novim tehnologijama osetno smanji industrijsko zagađenje i postepeno otklone loše posledice klimatskih promena.

Stavovi EU pred sastanak Grupe 20

Predsedavajući samitu, češki premijer Mirek Topolanek i predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo istakli su jedinstvene stavove s kojima će EU nastupiti na sastanku Grupe 20 najuticajnijih zemalja sveta, 2. aprila u Londonu.

Evropska unija se snažno zalaže da se u okviru "Doha runde" pregovora o liberalizaciji svetske trgovine zajamči da neće biti protekcionizma, već da će za globalne nedaće biti utvrđeni i primenjeni "globalni lekovi".

"Samit Grupe 20 u Londonu ima ključnu ulogu u restruktuiranju globalnog finansijskog sistema i povraćaju poverenja ekonomskih činilaca širom sveta", poručili su šefovi država i vlada evropske dvadesetsedmorice.

Za razliku od američke administracije, koja traži da se svim snagama "najpre ugasi požar, a onda preuređuje vatrogasni dom", evropski lideri su za to da se najpre vidi kako će se potrošiti već odobrene stotine milijardi evra.

Izlaz u obnovi "realne ekonomije"

Ključ svega za EU leži u tome da se oporavi i obnovi "realna ekonomija", a posebnu važnost za to ima i evropska automobilska industrija kao svetski veoma konkurentna.

Takođe je odlučeno da se fond EU za pomoć članicama Unije koje zapadnu u velike platnobilansne, monetarne i budžetske teškoće poveća sa 25 na 50 milijardi evra.

Sredstva iz tog fonda su već dodeljena Mađarskoj i Letoniji. Načelno je bilo govora, ali to zasad nije usaglašeno, da se poseban fond podrške predvidi i za one zemlje koje su članice zasad veoma zaštićene "zone evra", ali koje bi mogla zapasti u veće teškoće.