Sandživa sa Šri Lanke vozi autobus ulicama Beograda, kako ga je put doveo u Srbiju

Beogradu i Kolombu na Šri Lanki zajednički je samo pozivni broj 011. Pozivu prijatelja da vozi u Srbiji pre nekoliko meseci odazvao se i 44-godišnji Sandživa, koji je za našu zemlju tada prvi put čuo.

"Pretraživao sam Jutjub i Gugl i video da je ovo lepa zemlja, pa sam odlučio da dođem ovde zbog svoje porodice. Imam dvoje dece, dečaka i devojčicu, i moram da brinem o njima. Zadovoljan sam platom jer ono što su nam obećali, to smo i dobili. Nekad dobijemo i više, jer kad radite više, zaradite više. Ako radite manje, zaradićete manje", priča Sandživa Mudunkotuva.

U Beogradu mu je, kaže, jedini problem hladnoća. Malo se zagreje kad mu putnici osmehom uzvrate na "dobar dan", pa se i na vožnju desnom stranom brzo navikao.

"Ovde je saobraćaj bolji nego na Šri Lanki, tamo je sve mnogo komplikovanije. Vozači tuk-tuka, motocikli, jedni vam dolaze s leve strane, drugi sa desne, sviraju vam. Užasno je. U Beogradu se ljudi razbesne, nekad vam mnogo sviraju, ali to mi je normalno", dodaje Sandživa.

Odgovarajući na pitanje da li planira da duže ostane u Srbiji, Sandživa kaže da su njegovi planovi trenutno oročeni na dve godine, koliko mu traje ugovor sa firmom.

"Deca su mi mala i ne znam, možda bih ih doveo ovde", priča vozač sa Šri Lanke. 

Da bi stranac poput Sandžive mogao da vozi autobus u Srbiji ili da radi neki drugi posao, potrebno je da ispuni dva uslova – da ima regulisan boravak i dozvolu za rad, koju izdaje Nacionalna služba za zapošljavanje.

Raste potreba za radnicima iz inostranstva 

Dokaz da je potreba za radnom snagom iz inostranstva sve veća u Srbiji jeste i podatak da je Služba samo tokom prošle godine izdala oko 30.000 dozvola za rad, što je četiri puta više nego 2017. godine

Ako neki poslodavac želi da zaposli stranca, Nacionalna služba mora i zvanično da utvrdi da u nekom sektoru nema kadrova. A saobraćaj vapi za oko 12.000 vozača.

U privatnom transportnom preduzeću, čija su vozila angažovana i u gradskom prevozu Beograda, na taj potez su se odlučili kad su shvatili da u Srbiji ne mogu da nađu radnike.

Dušan Krstić, direktor saobraćaj u kompaniji "Ariva litas", objašnjava da su tokom 2017. i 2018. kroz različite apele i inicijative preko Privredne komore i "Srbija transporta", upućivali apele i dopise u kojima su ukazivali na nedostatak vozača i da će se to pretvoriti u ogroman problem veoma brzo.

"To se ispostavilo kao istina. Od 2019. počinje da se pojavljuje nestašica vozača, da bude jasno vidljiva, ne samo u gradu Beogradu, gde je najveća jer je tržište najveće, nego i na teritorije cele Srbije. Praktično smo došli u tu situaciju da su 2021, nakon korone, vozači koji su se vratili za Srbiju ponovo otišli u inostranstvo da rade, drugi su otišli za njima tako da smo se praktično našli u bezilaznoj situaciji", navodi Krstić.  

Pokušavali su i da motivišu vozače.

"Mi smo kroz nekoliko akcija pokušali da motivišemo ljude, pre svega kroz besplatno stručno usavršavanje vozača, plaćali smo da se vozač C kategorije obuči i da polaže za D kategoriju, kroz tu akciju smo dobili nekih 40-ak vozača na teritoriji cele Republike Srbije. Nakon toga nismo imali kandidata koji su se javljali, tako da smo došli u situaciju da smo morali da razmišljamo i o tome", ukazuje Dušan Krstić, direktor saobraćaj u kompaniji "Ariva litas".

Selekcija i testiranje kandidata iz inostranstva trajali su oko tri meseca, a obavili su je u Šri Lanki, preko posredičke agencije i tamošnje službe za zapošljavanje.

"Jeste, košta sve to, međutim, mnogo je teže kada vi nemate vozača i to je mnogo skuplje kada nemate da obavite sve polaske i da ispunite sve ugovorene obaveze sa klijentima koje imate kao što su Grad Beograd, Grad Kragujevac i ostale velike kompanije s kojima sarađujemo. To je mnogo skuplje nego da angažujete vozača iz inostranstva", dodaje Krstić.

Inostrani radnici su, osim u transportu, najčešće angažovani na građevini i u ugostiteljstvu. Dolaze iz Kine, Rusije, Indije i Turske. Takav trend, kažu upućeni, neizbežan je i ubuduće.