Kriza najteže pogađa Istočnu Evropu

Evropska banka za obnovu i razvoj procenjuje da svetska kriza najteže pogađa zemlje istočne Evrope, jer su jako zavisne od stranih pozajmica. Na Zapadu strahuju da region neće moći redovno da izmiruje dugove i da bi, kao nepouzdan platiša, mogao da sruši celokupan evropski bankarski sistem.

Većina istočnoevropskih valuta brzo gubi vrednost i građanima, koji su se zadužili u evrima ili švajcarskim francima, sve je teže da otplaćuju bankarske kredite.

Janis i Laura Ikaunieks

Janis i Laura Ikaunieks, žive u Rigi, glavnom gradu Letonije. Kada su od banke pozajmili oko 100.000 evra da bi kupili trosoban stan, lokalna valuta je bila stabilna, 85 odsto kredita koje su odobrile letonske banke je u evrima. Prema poslednjim analizama, dve trećine Letonaca ima problema da ih otplaćuje.

"Uzeo sam kredit u vreme ekonomskog rasta. Moja plata je još uvek veća od mesečne rate, ali u slučaju devalvacije lata, ona neće biti dovoljna. Moraćemo da izdvajamo i deo Laurine plate", rekao je Janis Ikaunieks.

Letonska ekonomija jedna je od najteže pogođenih svetskom ekonomskom krizom. Prognozira se ekonomski pad od dvanaest odsto, pa vlada upozorava da bi 2009.godine mogla da bude godina borbe da se izbegne bankrotstvo zemlje.

Prethodna ministarska garnitura je, pod pritiskom nezadovoljnih Letonaca, prošlog meseca podnela ostavku.

"Pareks banka" bila najbolja 

"Pareks banka" bila je druga najveća banka u zemlji, ali nije izdržala teret krize. Nacionalizovana je u novembru, kada je vlada kupila 51 odsto akcija za simbolična dva lata, što je oko tri evra. Zvanična Riga kaže da bi joj najviše pomoglo ako bi postala članica evrozone.

"Bilo bi mudro da sve tri baltičke zemlje što pre pređu na korišćenje zajedničke evropske valute. Morali bismo da preduzmemo sve da uđemo u evrozonu do 2011. godine", rekao je Ojars Kehris iz Udruženja ekonomista Letonije.

Slično je u Mađarskoj, gde je forinta na istorijskom minimumu. Mađarska svakog dana samo za kamatu na državni dug plaća trinaest miliona evra, a novca je sve manje.

Kriza im neće uništiti smisao za humor 

Proizvodnja ne da opada, nego se sunovraćuje - u januaru je bila za petinu manja nego pre godinu dana.

"Dok su istočnoevropske ekonomije doživljavale brzu ekspanziju, a valute im jačale, bilo je sigurno zaduživati se u čvrstoj valuti. Sad se situacija preokrenula i gledamo kako se i pojedinci i kompanije širom regiona muče sa naraslim ratama, a to pogoduje produbljivanju krize", rekao je analitičar Manik Narain

Kraj začaranom krugu se ne nazire. Letonci, međutim, kažu da neće dozvoliti da im kriza uništi smisao za humor.

Što više opada proizvodnja, raste broj šala na račun vlasti. Najviše ih je posvećeno prethodnom ministru finansija, koji je krajem prošle godine za ekonomsku krizu rekao da nije ništa posebno.

U isto vreme je sa Međunarodnim monetarnim fondom pregovarao o pozajmici od sedam i po milijardi evra.