Fiksna ili varijabilna kamata – za nove kredite nema dileme

Šestomesečni euribor se približava nivou od dva procenta. Klijenti u Srbiji su zaduženi sa oko pet milijardi evra stambenim kreditima. Obično su stambeni krediti, uzimani pre nekoliko godina, bili na istorijski niskom nivou od oko tri odsto. Do kraja godine će biti oko pet procenata.

Profesor Beogradske bankarske akademije Zoran Grubišić objašnjava da je prošlo vreme jeftinog novca.

"Imam utisak da smo se svi pomalo razmazili sa politikom jeftinog novca i zaboravili da su to bile rekordno niske cene novca u periodu od 20 godina, koje očigledno nisu bile održive. Došao je trenutak da je inflacija zapretila i da je morao da se gasi požar restriktivnom monetarnom politikom, podizanjem referentnih kamata, povlačenjem novca iz opticaja", navodi Grubišić.

Zato je, kaže, došlo do preokreta i referentne kamate, kao što su euribor i libor, počele su da rastu.

"Morate da vidite šta imate u ponudi od strane banaka. Svakako da je vreme da se razmatra prelazak na fiksnu kamatnu stopu, ali treba konkretno videti za koliko je fiksna kamatna stopa viša od varijabilne, jer banka tu preuzima rizik budućeg kretanja euribora", smatra Grubišić.

"Za nove korisnike nema dileme" 

Ipak, kada je reč o novim korisnicima, ističe da su kod njih najveći benefiti za uzimanje kredita sa fiksnom kamatnom stopom.

"Za nove korisnike tu nema dileme da treba preferencija da bude ka tome, ali treba videti opet konkretnu ponudu kod banke, a za postojeće korisnike, slažem se da je bitan momenat da li ste na polovini otplatnog perioda ili pri kraju. Za te koji su pri kraju, definitivno ne treba razmatrati takav potez", ističe profesor.

Napominje da će banka naplatiti taj prelaz za postojeće korisnike.

"Vi sada prelazite i to je na neki način refinansiranje kod iste banke. Dakle, biće neka provizija na taj ostatak duga, zato to treba razmotriti", savetuje Grubišić.

"Euribor može da raste i sledeće godine" 

Trend rasta euribora, kaže profesor Beogradske bankarske akademije, može da se produži početkom sledeće godine, ali je to teško predvideti.

Grubišić ističe da je dobro što je nizak nivo loše naplativih kredita i da to govori o stabilnosti bankarskog sektora.

"Vrlo je bitno da pored kamatnog rizika nemamo i kursni rizik. Upravo devizne rezerve su garant stabilnog deviznog kursa, tako da je aranžman sa MMF-om u ovom trenutku poželjan i iz ugla te devizne likvidnosti, koja bi mogla da se pojača", objašnjava profesor.

"Očekujem rast kamatnih stopa i kod štednje"

Kada je reč o štednji, Grubišić navodi da su realne kamatne stope trenutno negativne i da ne pokrivaju ni inflaciju.

Međutim, očekuje da će doći do trenda rasta kamatnih stopa i kada je štednja u pitanju.