Čadež: Nema potrebe da građani razmišljaju o tome da li će imati hrane

Predsednik Privredne komore Srbije Marko Čadež ističe da je veoma važno što će se tri lidera inicijative "Otvoreni Balkan" zajedno pojaviti na samitu u Briselu jer je, kako ističe, "Otvoreni Balkan" osim olakšica za građane i privredu doneo novo poverenje između lidera zemalja regiona.

Naglašava da je veoma dobro što trojica lidera razgovaraju i što su razmatrali sve probleme koji postoje i koji predstoje.

"Čini mi se da je to jako važno, jer svi mi delimo iste probleme i kada gledamo odnos Evropske unije prema ovom regionu i regiona prema Evropskoj uniji, vidimo da se ne razlikuju mnogo problemi Tirane i Brisela, Beograda i Brisela ili Skoplja i Brisela", navodi Čadež.

Ističe da je važno da Evropska unija na novi način sagleda region i kaže da je poslovna zajednica iz celog regiona predložila da se ka Uniji ide u nekoliko koraka i da dok države nisu spremne za punopravno članstvo može da bude napravljen prvi korak – da EU ponudi regionu pre svega ulazak u Ekonomsku evropsku zajednicu.

"To znači da bi naša privreda i naši građani uživali četiri slobode, poput građana Islanda ili Norveške. I Austrija i Švedska i Finska su ušle prvo u evropski ekonomski prostor, a zatim su postale punopravni članovi", objašnjava Čadež.

Kaže da se nada novom početku i kada je pitanje raspodela sredstava iz evropskih fondova.

"Kada pogledate IPU 2 i količinu novca koja je opredeljena za sve zemlje Zapadnog Balkana između 2014. i 2020. godine, to je negde oko četiri milijarde evra. Samo Hrvatska, kao zemlja članica, u istom tom periodu dobila je 11 milijardi evra", navodi Čadež.

Smatra da ne može da se govori o suštinskim promenama i jačanju privrede i konkurentnosti ako postoji ta vrsta dispariteta.

"Potražnja stabilizovana, ljudi ne prave zalihe"

Marko Čadež navodi da izvoz Srbije raste i da se najviše izvozi na teritoriju Evropske unije, ali da raste izvoz i na druga tržišta.

Ističe da se više i uvozilo, jer se Vlada priprema za težak zimski period koji dolazi, pa uglavnom uvozi energente.

Što se tiče situacije u prodavnicama, Čadež poručuje da se svaki dan prati potražnja u maloprodaji i da se prvi udar smirio.

"Sama potražnja je stabilizovana, ljudi ne prave zalihe. Nema ni potrebe da se prave, jer kada pogledate koliko hrane imamo u proizvodnji, u silosima i magacinima, nema problema i ima je dovoljno. Nije potrebno da građani razmišljaju o tome da li će imati hrane", naglašava Čadež.

Kada su u pitanju cene, kaže da trenutno zamrznute cene osnovnih životnih namirnica mogu dovesti do poteškoća u snabdevanju i logistici, kao što se već desilo sa brašnom i šećerom.

"To je rešeno na taj način što su proizvođači pristali da proizvode više i da sa cenama sa kojima ne mogu da posluju sa velikim dobitkom i dalje snabdevaju tržište, ali to je nešto što ne može večno da traje", upozorava Čadež.

Što se tiče inflacije, kaže da to, nažalost, nije nešto na šta može mnogo da se utiče.

"Inflacija je najviše vezana za rast cena energenata. Ostaje da se vidi kako će se kretati u narednom periodu. Čini mi se da možemo da očekujemo blagi rast nafte i naftnih derivata", zaključuje Čadež i ističe da od toga zavisi i kako će se kretati ostale cene.