Rastu cene energenata – EU i SAD spremaju krizni režim

Holandija, koja 40 odsto energije dobija iz gasa, a trećinu tog energenta uvozi iz Rusije, preduzima dodatne mere u slučaju nestašica. Prva mera je da industrija u slučaju poremećaja smanji potrošnju. Sigurnost snabdevanja Mađarske gasom biće i jedno od ključnih pitanja na samitu sa Rusijom, sledeće sedmice.

"Vlada Mađarske, u spoljnim odnosima, dala je prioritet nacionalnim interesima. Kako cene energenata rastu, Mađarska želi da ojača svoju energetsku bezbednost. Želeo bih da se poveća količina gasa i preko nivoa koji se isporučuje na osnovu dugoročnog mađarsko-ruskog dogovora zaključenog prošlog septembra", rekao je Viktor Orban, predsednik Vlade Mađarske. 

Od snabdevanja plavim energentom zavisi i grejanje, a posebno proizvodnja i cene struje, jer se veliki deo evropske potrošnje pokriva iz gasnih elektrana. Cene su zadržale visok nivo, gas premašuje 1.100 dolara za hiljadu kubika, a megavat sat struje je 240 evra. Prognoze nisu optimistične.

"Za ovu godinu za naš region sve prognoze su da, čak i za drugi kvartal gde su cene obično niže, da cene neće ići ispod 200 evra po megavat satu. Ako mene pitate, ja mislim da se nikada više neće vratiti na nivo od 60 evra", Miloš Mladenović, direktor srpske berze električne energije "SEPEKS".

Uz najavu novih poskupljenja, države proširuju i pakete podrške građanima. Austrijska vlada je za te namene izdvojila 1,7 milijardi evra i udvostručila jednokratnu pomoć za najsiromašnija domaćinstva.

"Građani u Austriji, ali i u celoj Evropi, suočavaju se sa snažnim rastom cena, pre svega energenata. Odlučili smo da svakom domaćinstvu, izuzev onih sa najvišim primanjima, nadoknadimo energetske troškove u visini od 150 evra", kaže Karl Nehar, kancelar Austrije.

Barel nafte premašuje 90 dolara, i ukoliko nastavi da raste, poguraće i cene transporta.