RZS: Rast BDP-a 7,5 odsto, skok izvoza za 26,8 odsto

Bruto investicije u osnovna sredstva u 2021. godini pokazuju realan rast od 14,1 odsto, u poređenju sa prethodnom godinom.

Poljoprivredna proizvodnja ostvarila je u 2021. godini pad od pet odsto, dok je u istom periodu industrijska proizvodnja zabeležila rast od 6,3 odsto, a prerađivačka industrija rast od 5,5 odsto.

Vrednost izvedenih radova u građevinarstvu u 2021. godini beleži realni rast od 17,1 odsto, u odnosu na prethodnu godinu.

Promet u trgovini na malo ostvario je realni rast od 9,8 odsto, dok je promet u trgovini na veliko nominalno veći za 22 odsto.

Spoljnotrgovinska robna razmena, u evrima, u 2021. godini, u odnosu na 2020. pokazuje rast izvoza za 25,5 odsto i rast uvoza za 24 odsto.

U okviru sektora usluge smeštaja i ishrane u 2021. godini procenjen je realni rast ugostiteljstva od 72,7 odsto, dok je broj noćenja turista povećan za 29,7 odsto.

U 2021. godini u odnosu na 2020. registrovano je povećanje saobraćaja od 39,9 odsto, a telekomunikacija od 2,9 odsto.

Prema rezultatima ankete o radnoj snazi, u trećem kvartalu 2021. godine, stopa zaposlenosti iznosi 50 odsto, dok je stopa nezaposlenosti 10,5 odsto.

Prosečne zarade bez poreza i doprinosa u 2021. godini, u odnosu na prethodnu godinu, nominalno su veće za 8,9 odsto, a realno za 4,6 odsto.

Procenjena godišnja stopa inflacije iznosi 7,8 odsto.

Rast industrijske proizvodnje sedam odsto u novembru

Industrijska proizvodnja u Srbiji porasla je u za 7,0 posto u odnosu na isti mesec 2020. godine, dok je u odnosu na prošlogodišnji prosek veća je za 12,7 procenata, objavio je Republički zavod za statistiku.

Od početka godine do kraja novembra, srpska industrija beleži rast od 6,7 odsto u poređenju sa istim periodom 2020.

U novembru su na godišnjem nivou rast zabeležili sektor rudarstva od 48,7 posto i prerađivačka industrija 7,0 odsto, dok je proizvodnja u sektoru snabdevanje električnom energijom, gasom, parom i klimatizacija registrovan pad od 10,3 procenta.

Prema statističkim pokazateljima, proizvodnja intermedijarnih proizvoda, osim energije, skočila je prošlog meseca za 19,2 posto u odnosu na isti lanjski mesec, proizvodnja kapitalnih proizvoda je bila veća za 9,8 procenata, a netrajnih proizvoda za široku potrošnju, za 8,9 odsto,

S druge strane, u novembru je pad zabeležen kod proizvodnje energije za 4,2 posto međugodišnje, i kod proizvodnje trajnih proizvoda za široku potrošnju za 22,8 odsto.

Prema desezoniranim podacima, ukupna novembarska industrijska proizvodnja je u odnosu na oktobar porasla za 0,8 procenata, pri čemu je prerađivčka zabeležila rast od 0,9 posto.

U odnosu na prosek 2020. godine, ukupna industija je ostvarila rast od 7,3 procenta u novembru, prema desezoniranim podacima, a prerađivačka industrija je porasla za 5,3 posto.

Izvoz Srbije skočio 26,8 posto za 11 meseci ove godine 

Ukupna spoljnotrgovinska robna razmena Srbije od januara do novembra 2021. porasla je za 24,8 posto međugodišnje, na 45,32 milijarde evra, pri čemu je izvoz skočio za 26,8 procenata, a uvoz je povećan za 23,4 odsto. 

Prema današnjim podacima Republičkog zavoda za statistiku, vrednost 11-mesečnog izvoza robe iznosila je 19,62 milijarde evra, dok je uvoz robe bio vredan 25,69 milijardi. Deficit u spoljniotrgovinskoj razmeni u posmatranom periodu iznosi 6,06 milijardi evra, što je povećanje od 13,6 posto u poređenju sa istim periodom 2020.

Pokrivenost uvoza izvozom je 76,4 procenta i veća je od pokrivenosti u istom periodu prethodne godine, kada je iznosila 74,4 posto.

Izraženo u dolarima, ukupna robna razmena sa svetom je od januara do kraja novembra iznosila 53,82 milijarde i veća je za 30,5 odsto na godišnjem nivou.

Izvezeno je robe u vrednosti od 23,31 milijardi dolara, što je porast od 32,5 posto u odnosu na isti lanjski period, a uvezeno za 30,51 miilijardi, što je za 29,1 procenat više.

Deficit iznosi 7,20 milijarde dolara i veći je 19 posto nego prethodne godine.

Najveće učešće u izvozu Srbije imao je region Vojvodine (35,0%), a u uvozu beogradski region (45,9%).

Spoljnotrgovinska robna razmena bila je najveća sa zemljama sa kojima Srbija ima potpisane sporazume o slobodnoj trgovini. Zemlje članice Evropske unije čine 60,7 posto ukupne razmene.

Najveći pojedinačni spoljnotrgovinski partner Srbije ostala je Nemačka, u koju smo izvezli robu u vrednosti od 2,5 milijardi evra, a uvezli za 3,4 milijarde.

Drugi po važnosti partner su zemlje CEFTA, sa kojima smo ostvarili suficit u robnoj razmeni od skoro 2,0 milijarde evra. Izvoz Srbije u zemlje CEFTA iznosio je 3,09 milijardi evra, a uvoz iz tih zemalja 1,09 milijardi. Pokrivenost uvoza izvozom iznosi 282 posto.

Samo u novembru tekuće godine Srbija je zabeležila rast robnog izvoza od 24,9 odsto na godišnjem nivou, na 2,01 milijardi evra, a uvoz je povećan za 22,6 procenata na 2,70 milijardi.

U poređenju sa oktobrom, novembarski izvoz je porastao za 0,8 posto, a uvoz za 2,0 procenta, prema desezoniranim podacima, objavio je Republički zavod za statistiku.