Sneg, blato i ugalj – energetski sistem se ipak nije raspao, preživeo je

Na jednoj strani, određeni broj potrošača ostao je bez električne energije zbog kvarova na vodovima, a efekat toga na ukupnu potrošnju je bio mali i iznosio oko stotinak megavata, rekao je Aleksandar Kovačević, koji je tokom svoje karijere bio konsultant za energetiku različitim međunarodnim organizacijama, poput Ujednjenih nacija, UNDP-a, Svetske banke...

Na drugoj strani, kaže, imali smo kvar u velikoj elektrani gde je šest blokova ispalo, što je jako smanjilo proizvodnju.

"Taj problem u Termoelektrani 'Nikola Tesla' (TENT) mogao je da dovede do raspada energetskog sistema, ali nije. Sistem je reagovao efikasno, hidroelektrane su uradile veliki posao u kratkom periodu. Sve tehničke službe, dispečerski centar, takođe su dobro reagovali i sistem je ostao stabilan", rekao je Kovačević.

Kažete da je sistem preživeo, a da li je stalo srce srpskog energetskog sistema? TENT je, govorili ste, 1991. godine bio najbolja termoelektrana u Evropi. Šta je TENT 2021. godine? Da li je to termoelektrana pred istekom roka trajanja?

Da, to je termoelektrana pred istekom životnog veka. I naravno, treba razmišljati šta je budućnost elektroenergetskog sistema, koje gorivo bismo koristili i na koji način bi se to realizovalo.

Napominjali ste ovih dana šta bi se u ovoj situaciji dogodilo u nekoj od razvijenih zemalja Evrope...

Integritet sistema u smislu stabilnosti napona i frekvencije je ostao očuvan u celom ovom procesu. I to jeste veliki rezultat. Da se ovako nešto desilo u razvijenim zemljama, koje nisu dobro opremljene hidroenergijom, došlo bi zaustavljanja elektroenergetskog sistema, što se ovde nije dogodilo.

Branite li sada neodbranjivo? Ovih dana niko Milorada Grčića ne brani, ne brani se čak ni sam. Dajete li ovim neku vrstu alibija za rukovodstvo EPS-a?

Ovde ja ništa ne govorim o rukovodstvu preduzeća, već ističem da je sistem jako dobro snabdeven regulatornim sposobnostima, da je sposoban da održi napon i frekvenciju u kratkom periodu, ako i da su te sposobnosti od evropskog značaja. Ali i da je sistem Srbije u stanju da održi i regionalnu stabilnost kad je potrebno. To se videlo u januaru ove godine kada je došlo do relativno ozbiljnog kvara na regionalnom nivou zbog problema u trafostanici Ernestinivo u Hrvatskoj. Tada je sistem EPS-a pomogao i održao stablinost celog regionalnog energetskog sistema.

Treba li sada nas da čudi što je ugalj iz Kolubare u TENT stigao sa jalovinom, jer ovo nije prvi put da se to događa?

Kvalitet lignita je poznat decenijama. Znamo, ne samo da je reč o uglju niskog kvaliteta, već i da je taj kvalitet promenljiv. Menja se iz sata u sat, iz sezone u sezonu. Kvalitetom uglja se upravlja, formiraju se rezerve, ugalj se meša, selektivno se iskopava, ali se i iskopavanje planira u dužem roku.

Ali čiji je onda ovo propust?

Očigledno da postoje problemi u celom sistemu koji nisu nastali prošle nedelje ili prošlog meseca. To su problemi koji se gomilaju i traju godinama, decenijama čak.

Mnogi ovu situaciju porede se onom iz 1999. godine, kada se vi, kao konsultant radili na uspostavljanju sistema. Kakva je tada bila situacija?

Situacija je bila kompleksnija, tad je bio pogođen ceo sistem, ne samo EPS, nego i rafinerije i toplane. Problem održavanja i kvalitet opreme je bio vrlo sličan sadašnjem, a šteta od bombardovanja je bila ozbiljna. Sada to nije slučaj. Sad je efekat na jednom mestu, a imamo i dugoročni problem sa energetskim resursima. Ali oni su nam i u ono vreme bili poznati.

Ovo je, po svemu sudeći, poslednja Grčićeva zima na čelu EPS-a. Ali, možemo li da napravimo paralelu sa prvom Grčićevom zimom na čelu ovog preduzeća kada je takođe bilo problema u snabdevanju ugljem i proizvodnji struje i kada je na kraju BDP bio niži nego što je planirano.

Problema je bilo u snabdevanju i opremi. Ali tome su prethodile poplave iz 2014. godine i trebalo je vremena da se sistem osposobi za redovnu proizvodnju. Mislim da ni do današnjeg dana sistem nije potpuno oporavljen od poplava. Ali ni te poplave nisu bile neočekivane ni tada. Upravljanje resursima i zemljištem na celoj teritoriji je upućivalo još mnogo ranije da bi do toga moglo da dođe.

Hoćemo li i sada imati negativne efekte na privredni rast?

Da, naravno. Svaki put kada postoji ovakav problem i kada se drastično povećava uvoz, imamo efekte na finansijski rezultat EPS-a, koji kupuje struju po višoj i prodaje po nižoj ceni. Naravno da to proizvodi efekat u završnom računu kompanije, a samim tim i na BDP. Jer, EPS je veliko preduzeće.

Prošle nedelje na otvorenoj sednici Vlade od guvernera Jorgovanke Tabaković čuli smo da su EPS i "Srbijagas" od oktobra do danas za uvoz energenata kupili 500 miliona evra, a do kraja godine će još 250 miliona evra, a zima još nije počela...

Srbija je uvozno zavisna zemlja: uvozimo naftu, gas i električnu energiju. Ovog trenutka je uvoz struje povećan.

Ali šta smo mi mogli s tim parama? Evo recimo od Kineza smo pozajmili 440 miliona evra za Kolubaru B, a za uvoz energenata ćemo sada potrošiti više?

Tako je, moglo se razmišljati o novim objektima. Ali o tome je trebalo da razmišljamo pre više godina, a ne sada.