I prodavnicu osmotrimo pre kupovine – kako postajemo žrtve nelegalne trgovine na internetu

Broj ukupnih transakcija plaćanja karticom putem interneta u prvoj polovini 2021. godine iznosio je 14,7 miliona, prema zvaničnim podacima, od čega je broj dinarskih plaćanja na sajtovima srpskih trgovaca iznosio blizu 11 miliona transakcija, što je za 91 odsto više nego u prvoj polovini prethodne godine.

Sa rastom trgovine preko interneta, raste i nivo nelegalne trgovine. Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija, Američka privredna komora i e-Komerc Asocijacija pokrenuli su kampanju "Klikni na sigurno, kupuj provereno", s ciljem podizanja svesti građana o bezbednoj i legalnoj onlajn trgovini.

Paralelno sa tim, radi se i na povećanju kapaciteta državnih službi na suzbijanju nelegalnu trgovinu na internetu.

Amalija Pavić rekla je za RTS da su članovi Američke privredne komore zadovoljni postignutim rezultatima u borbi protiv sive ekonomije.

"Imamo godišnje istraživanje koje pratimo iz godine u godinu raspoloženja članova. Od 2016. godine siva ekonomija je bila na apsolutnom vrhu: oko 65 odsto članova smatralo je da je to apsolutni prioritet, sada smatra 38 – značajni pad tog prioriteta, što govori o tome da je država puno uradila u međuvremenu", objašnjava Pavićeva.

Dodaje da razvoj trgovine i novih kanala prodaje, nameće to da mora da bude internet trgovina jedan od fokusa u narednom periodu, pre svega nelegalna, jer se apsolutno sve prodaje i kupuje preko interneta.

Mirjana Damjanović kaže da Ministarstvo trgovine podržava trgovinu preko interneta, jer je to korisno i za trgovce, smanjuju im se troškovi, ali i za za potrošače, jer je često niža cena, imaju mogućnost da odustanu od trgovine...

"Potrebno je da pratite pravila. Prvo morate da vidite od koga kupujete, pogledate podatke koji su na tom sajtu, kao i kad idete u prodavnicu – prvo ćete videti kako izgleda, tako ćete i pogledati sajt – da li su to podaci o trgovcu, njegov matični broj, PIB, njegova fizička adresa, imejl, podaci o vašim pravima, o pravu na odustanak", objašnjava Damjanovićeva.

Dodaje da legalni trgovci, takođe, prodaju preko društvenih mreža, ali i nelegalni.

"Greše (kupci, prim.aut) u tome što se odluče da kupe od nekoga ko je od svojih podataka ostavio samo broj mobilnog telefona. Oni apsolutno ne znaju od koga kupuju, takvu osobu je teško pronaći", kaže Damjanovićeva.

Na pitanje kako kompanije članice ocenjuju spremnost i kapacitet inspekcijskih službi i drugih državnih organa da zaštiti legalne trgovce, ali i sve savesne potrošače na internetu, Pavićeva kaže da se ti kapaciteti razvijaju.

"MUP, Odeljenje za visokotehnološki kriminal zaista imaju kapacitete da nadziru na internetu i sprečavaju nelegalnu trgovinu. Posebno cenimo što su inspekcijske službe krenule u tom pravcu. Tržišna inspekcija je prva koja osnovala posebno odeljenje za istrage o nelegalnoj trgovini", objašnjava.

Damjanovićeva objašnjava da su proizvodi sa nelegalnog tržišta najčešće duvanski proizvodi, lekovi, hormoni, stereoidi.

"Strašno je da se neko odluči da kupi nelegalni proizvod. Lekovima rukuju farmaceuti. Opasno je za zdravlje potrošača", upozorava.

Dodaje da se potrošači najčešće žalili kada je počela pandemija na neisporuku robe.

"Trgovci su uspeli brzo da se prestroje da primaju porudžbine, ali nisu imali dobru logistiku. Krenulo se sa boljom logistikom i trgovci su kupili svoja dostavna vozila. Ove godine taj problem nije upadljiv. Sada se žali da im vrate novac ukoliko potrošač odustane od ugovora", kaže Mirjana Damjanović, načelnica Odeljenja za kontrolu prometa, sprečavanje nelojalne konkurencije i zaštitu potrošača.