Radojka Nikolić: Penzija nije samo briga države, pojedinac sam mora da razmišlja o starosti

Tek svaki deseti građanin Srbije štedi za penziju, pošto novac u sedam dobrovoljnih penzionih fondova uplaćuje tek 206.830 ljudi.

Iako je imovina sedam penzionih fondova na kraju ovog tromesečja za jedan odsto veća nego na kraju marta i četvorostruko veća nego pre deset godina, Radojka Nikolić kaže da je to još uvek malo.

Ističe da se u Srbiji teško menja način života koji bi trebalo da bude primeren kapitalističkom modelu.

"Mi ne shvatamo da penzija nije samo briga države, već da pojedinac mora i sam da razmišlja o tim danima u starosti. Uvek prvo pomislimo na državu", kaže Nikolićeva.

Objašnjava da Srbija ima dobre penzione fondove u kojima nije bilo afera i da je važno što postoje.

"Na novac koji ulažete imate i prinos kroz hartije od vrednosti jer fondovi na berzi zarađuju i za građane i za sebe i bilo bi dobro da ljudi makar i minimalna sredstva izdvajaju. Ima i neoporezivi deo za zaposlene", naglašava Nikolićeva.

Smatra da je greška što u Srbiji nije uveden drugi stub penzionog osiguranja, odnosno, obavezno izdvajanje u penzioni fond.

"MMF prilično spustio kriterijume" 

Na kraju posete delegacije MMF-a Srbiji rečeno je da se privreda odlično oporavlja. Procenjen je rast BDP-a od 6,5 odsto ove godine, a zatim i nastavak visokog rasta od 4,5 odsto u 2022. godini.

Radojka Nikolić ističe da su ocene dosta dobre, ali i da je napomenuto da se obrati pažnja na strukturne reforme.

"Misli se na promenu privredne strukture i ekonomije koja bi dala malo bolje rezultate, a pominje se i da se obrati pažnja na rast plata u javnom sektoru jer su nekoliko puta povećavane, pa postoji strah da može da dođe do preteranog troška za budžet", kaže Nikolićeva.

Ističe da je MMF, otkako je počela kriza, prilično spustuio kriterijume i da blagonaklono gleda na pandemijski period, koji posmatra kao prelazni.

"Dozvoljavali su onoliko državne pomoći i emitovanje novca koje je trajalo prošle godine. Malo su kriterijume olabavili", naglašava Nikolićeva.

"Bakar strateški važna sirovina" 

Rudnik bakra i zlata "Čukaru Peki" u Boru počeo je sa radom, a kineska kompanija "Ziđin majning" investirala je 474 miliona dolara. Novi rudnik uposlio je više od 1.200 radnika.

Radojka Nikolić kaže da nema sumnje da je reč o značajnoj investiciji, a posebno je važna nova tehnologija, koja nije prljava.

"Potražnja za bakrom je velika i koliko god male količine imate, one su potrebne. Jedan od glavnih potrošača je Kina. Bakar je vrlo značajna i strateški važna sirovina", objašnjava Nikolićeva.

Ističe da je novi rudnik veoma važan, ali da ne treba preterivati sa ocenama da je Srbija velesila u proizvodnji bakra.

"Zašto bi frizerke imale fiskalnu kasu, a taksisti ne?"

Ministar finansija Siniša Mali rekao je da se za subvencije za prelazak na novi model fiskalizacije prijavilo 15.600 poreskih obveznika i da će isplata za njih početi danas.

Radojka Nikolić objašnjava da se tako ide u potpunosti na korišćenje elektronskih usluga i da će probna faza trajati do maja sledeće godine.

"Proračun Privredne komore Srbije je da će za oko deset miliona evra biti smanjeni troškovi što se tiče papira, remonta i zamena kasa, ali i svaki prelazak na elektronsko poslovanje košta i država će ga sa oko 50 miliona evra subvencionisati", ističe Nikolićeva.

Ipak, naglašava da postoje dve značajne grupe koje nisu obuhvaćene fiskalizacijom - taksisti i advokati.

"Trebalo bi ići ka tome da nema izuzetaka. Treba svi da budu obuhvaćeni. Zašto bi frizerke i kozmetičarke imale kase, a taksisti i advokati ne", pita Nikolićeva.