Da li kriza u globalnom snabdevanju može da bude šansa za Srbiju

Poslednjih decenija kompanije su svoju proizvodnju selile tamo gde je jeftina radna snaga, povoljniji uslovi i jeftinija proizvodnja i to je bila Azija, Daleki istok, Kina a za povezivanje te proizvodnje sa potrošnjom koja je bila svuda u svetu je ključna logistika, transport, lanci snabdevanja.

Profesor Milorad Kilibarda, šef Odseka za logistiku Saobraćajnog fakulteta objašnjava da se jedan najobičniji proizvod proizvodi na različitim kontinentima, državama, na različitim lokacijama i sva ta mesta proizvodnje je potrebno povezati sa potrošnjom, a to se ne može bez logistike i lanaca snabdevanja.

Radi se, kaže jedan lanac gde se podrazumeva potpuna sinhonizacija svih aktivnosti a kada se desi poremećaj u jednoj od karika u tom lancu onda nastaje lančana reakcija i posledice duž čitavog lanca

"Mi smo isto deo tog lanca snabdevanja, neki lanci se završavaju ovde kod nas u trgovinskom delu a ono što je kod nas bolje mi nemamo takvu industriju pa da nam ona stane u nedostatku tih komponenti proizvoda. Naša industrija se uglavnom bavi proizvodnjom komponenti a ne finalizacijom", naveo je Kilibarda.

Dodaje da su se te posledice kod nas najviše osetile u trgovini. Letos se osetio nedostatak građevinskog materijala, drveta, plastike, metala, cene su skočile čak 20 do 30 posto zbog toga.

I u distribuciji proizvoda koji dolaze iz Kine, cene su skočile 20 do 30 posto i to je, ističe Kilibarda posledica uvećanja cena transporta i poremećaja u samom snabdevanju.

Dodao je i da uvozimo i neke proizvode iz tekstilne industrije, igračaka i plastike koji su dosta jeftini i podnose troškove logistike, tako da je to ono što se kod nas i ispoljava.

"Mi smo isto deo tih globalnih priča tako da je svakako i naša privreda pogođena", ocenio je Kilibarda.

Globalni lanci povezivanja osetljivi i neotporni

Istakao je da su primeri koji su vezani za Suecki kanal i pandemiju jasno pokazali koliko su  osetljivi i neotporni globalni lanci povezivanja i posledice toga su generalno zastoj ili prekid proizvodnje zbog nedostatka komponenti, nestašica ili manja ponuda proizvoda u trgovini a to sve proizvodi veće troškove i veće cene proizvoda.

Naveo je da tu ima više problema, pandemija i zakrčenje kineskih luka su svakako jedan od uzroka u poremećaju snabdevanja a drugo je nedostatak brodskih kapaciteta.

"Neki brodari su odlučili da obnove flotu pa su hteli da iskoriste pandemiju i stare isključili iz transporta a nove još nisu izgradili. Nema ni dovoljno kontejnera jer su luke u Americi preko kojih treba da se isprazne kontejneri i vrate u Kinu u zastoju", rekao je Kilibarda.

Koje su industrije najviše pogođene

Naglasio je da su industrije koje imaju kompleksnu proizvodnju kao što je automobilska i elektronska strašno pogođene ali i neke druge. 

Dodao je i da su neke kompanije manje bile pogođene zato što su se one bavile prehranom farmaceutskim proizvoda. Sektor transporta je najviše pogošen, drumski takođe gde je problem s nedostatakom vozača.

Istakao je da cene rastu i da su troškovi pomorskog transporta skočili drastično. Tako je doprema kontejnera u Evropu ranije bila 1.500 dolara a sada se to kreće od 10.000 do 15.000. 

"U modnoj industriji, tekstila i sportske opreme gde su kompanije svoju proizvodnju locirale u Vijetnamu i Bangladešu imaju takođe ozbiljne probleme u lancima snabdevanja. Prehrambena industrija, pivska u Americi nema dovoljno aluminijuma za proizvodnju konzervi za punjenje piva", rekao je Kilibarda.

Šansa za region

Smatra da dok se pandemija ne stavi pod kontrolu u čitavom svetu lanci snabdevanja će biti pogođeni, da se lanac snabdevanja previše globalizovao i da se mora preći na neku lokalnu priču.  

"Bilo je u javnosti priča o "Benetonu koji hoće pola svoje proizvodnje iz Azije da vrati u Mediteranske zemlje i naš region ima šansu u tome. "Ikea" hoće da vrati proizvodnju u Tursku. Oni se znači približavaju tržištu i globalizacija će se promeniti zato što će se računati na stabilne i pouzdane lance snabdevanja", zaključio je Kilibarda.