MMF povećao prognozu rasta BDP-a Srbije za ovu godinu

U novom, jesenjem Izveštaju o svetskim ekonomskim izgledima, čije je predstavljanje upravo u toku, MMF predviđa da će rast Srbije u idućoj godini iznositi 4,5 odsto, a u 2023. godini 4,0 procenta.

Deficit tekućeg računa Srbije će, prema prognozi MMF-a, iznositi u ovoj godini 4,1 odsto, a u naredne dve godine će se blago povećati na 4,4, odnosno na 4,6 odsto, respektivno.

Fond procenjuje da će inflacija u tekućoj godini iznositi u našoj zemlji 3,0 procenta, nakon čega će se dogodine spustiti na 2,7 odsto, dok stopu nezaposlenosti vidi na nivou od 9,3% u ovoj godini.

Prognoziran rast i za zemlje regiona 

Kada je reč o projekcijama rasta zemalja u regionu, MMF procenjuje da će privreda Slovenije, posle pada od 4,2% u 2020, zabeležiti rast od 6,3 procenta u tekućoj godini, a toliki rast prognozira i Hrvatskoj, čiji je BDP pao lani za 8,0%.

MMF nije izneo ekonomske projekcije za druge republike bivše Jugoslavije u novom izveštaju.

Bugarskoj se predviđa ekonomska ekspanzija od 4,5 procenata u 2021. godini, Rumuniji od 7,0, nakon lanjskog pada od 3,9 odsto, dok se Mađrskoj, čiji je BDP pao prošle godine 5,0 odsto, prognozira rast od 7,6 procenata u ovoj godini.

Smanjena procena rasta svetske ekonomije 

Međunarodni monetarni fond je umanjio prognozu svetskog privrednog rasta, navodeći da kontinuirani poremećaji u snabdevanju i cenovni pritisci ograničavaju oporavak globalne ekonomije od pandemije kovida 19.

U izveštaju "Perspektive globalne ekonomije", MMF je srezao procenu globalnog rasta na 5,9 odsto u ovoj godini, u poređenju sa julskom projekcijom od 6,0 odsto.

"Međutim, ova skromna revizija maskira veliko obaranje projekcija pojedinih zemalja", navodi se u dokumentu Fonda.

U izveštaju se dodaje da su perspektive za grupu zemalja u razvoju sa niskim prihodima znatno pomračene zbog pogoršanja dinamike pandemije, ali i zbog tmurnijih kratkoročnih prognoza za grupu razvijenih ekonomija.

Za Sjedinjene Države Fond sada predviđa rast od 6,0 procenata u 2021. godini, što je znatno niže u odnosu na julsku projekciju od 7,0 odsto. Takvo obaranje projekcije je posledica usporavanja ekonomske aktivnosti usled porasta slučejava kovida 19 i odlaganja proizvodnje zbog manjka zaliha i posledičnog ubrzanja inflacije.

MMF predviđa da će grupa razvijenih svetskih ekonomija ove godine ostvariti rast od 5,2 odsto, u poređenju sa rastom od 3,0 odsto, koliko je projektovano za grupu zemalja u razvoju sa niskim prihodima.

"Opasna razlika u ekonomskim perspektivama među zemljama ostaje ključna briga", ocenjuje se u izveštaju.

Dalje se navodi da su perspektive za siromašnije zemlje "znatno pomračene", kao odraz porasta slučajeva delta soja koronavirusa, koji je povećao broj smrtnih slučajeva od kovida u svetu na skoro pet miliona.

Dok je skoro 60 procenata stanovnisstva u razvijenim ekonomijama potpuno vakcinisano, taj procenat iznosi samo oko 4 odsto u siromašnijim zemljama.

Osim zaostajanja u nivou vakcinacije, siromašnije zemlje se suočavaju i sa naglim porastom inflacije i sa najvećim porastom cena hrane, saopštio je MMF.

Ipak, rast globalne ekonomije od 5,9 odsto za ovu godinu je znatan napredak u odnosu na prošlogodišnji pad BDP-a od 3,1 odsto zbog pandemije.

Za 2022. godinu MMF predviđa rast svetske ekonomije od 4,9 odsto, što je nepromenjeno u
odnosu na julsku prognozu.

Za evrozonu, MMF predviđa rast od 5,0 odsto ove godine i od 4,3 odsto u idućoj godini.

Očekuje se da će Kina ove godine zabeležiti rast od 8 odsto, što je neznatno manje od julske prognoze MMF-a od 8,1 odsto, dok je u 2022. godini čeka rast od 5,6 procenata.

Ministar finansija Siniša Mali izjavio je da međunarodne finansijske institucije kontinuirano tokom ove godine povećavaju svoje projekcije, što je najbolja potvrda uspeha Srbije.