Potrošačka korpa se prazni – skuplje ulje i meso

Žarko Galetin ističe da će ova biti jedna od lošijih godina što se tiče prinosa kukuruza.

"Izveštaji sa terena nisu iznenađenje. Suša je uticala na smanjenje prinosa kukuruza i mi ćemo ove godine biti zadovoljni ako budemo imali prosečan hektarski prinos od šest tona. To će biti dovoljno za naše potrebe i očekuje se ukupan prinos od šest miliona tona, čime zatvaramo sopstvene bilansne potrebe i ostaje jedan deo za izvoz", ističe Galetin.

Poređenja radi, prošle godine smo imali rekordan rod kukuruza, sa prosečni rodom od preko osam tona po hektaru, a za izvoz je ostalo oko tri miliona tona kukuruza.

Soja pretrpela gubitke

Prema rečima Galetina, različite kulture su se različito ponašale. Soja je pretrpela velike gubitke i kod nje će biti značajni podbačaji, tako da će se ukupan prinos kod soje meriti oko 550.000–600.000 tona.

"Prinos će biti ispod tri tone po hektaru, za razliku od suncokreta, koji je relativno dobro podneo sušu. Razmere suše i visokih temperatura su bile toliko velike da neke kulture to nisu mogle da izdrže, pre svega kukuruz i soja", objašnjava agroekonomski analitičar.

Dodaje da je pšenica jedina kultura koja je "pobegla" od velike suše. Visoke temperature su nastupile u drugoj dekadi jula.

"Jul je imao 26 tropskih dana, a žetva pšenice je obavljena pre te vremenske nepogode. Ove godine imamo rekordan prinos pšenice od 3,3 miliona tona, sa relativno dobrim kvalitetom. Moguće je da i izvozu pretekne i kukuruz", naglašava Žarko Galetin.

Dodaje da je problem industrije ulja i uopšte uljarica u svetu ovog proleća eskalirao i on se odnosi na čitav sektor uljarstva, palmino ulje, sojino, suncokretovo, ulje uljane repice.

"Stiče se utisak da su prerađivači ulja prvi koji reaguju na rast cena sirovine. Mi smo prvi udar na cene na tržištu ulja imali proletos, kada je ulje koštalo 150-160 dinara. Sada je to i veća cena. U maju smo imali visoku cene kukuruza od 27 dinara, a cena tovljenika i mesa je bila niska. Sada i to dolazi na svoje, i cene tovljenika i mesa su više. Imamo sinhronizovan rast cena koji je doveo to toga da je hrana, koja je najznačajnija stavka u potrošačkoj korpi, poskupela", poručuje Galetin.

Pregovori o izvozu svinjskog i pilećeg mesa u EU

Prema njegovim rečima, dobra stvar se desila krajem septembra, kada su počeli pregovori sa Direkcijom za kontrolu kvaliteta sa EU o izvozu svinjskog i pilećeg mesa.

"Pileće meso nije bilo toliko problematično i mislim da ćemo tu pronaći neko svoje tržište. Što se tiče svinjskog mesa, mislim da će biti problema. Svinjetinu nismo mogli da izvozimo u EU zato što smo cepili od svinjske kuge. Cepljenje je prestalo u decembru 2019, ali postoji period recidiva, sada su počeli pregovori i otvorila nam se šansa ako u februaru prođemo drugu kontrolu", smatra agroekonomski analitičar.

Prema njegovim rečima, otvoriće se mogućnost za izvoz u zemlje EU, ali te zemlje trenutno imaju višak od 40 miliona tovljenika.

"Ne možemo očekivati benefite na startu. Mogli bi da se okrenemo nekim drugim zemljama, Rumuniji, Bugarskoj. Ono što je mnogo važnije jeste da će na taj način biti omogućen prolaz našim izvoznicima kamionskim prevozom preko zemalja EU u Rusiju, Ukrajinu", ističe Žarko Galetin.

Dodaje da je pitanje koliko će dugo vremena trebati da se vratimo u predvidivu situaciju na osnovu koje ćemo moći da realno procenimo kako će se cene hrane kretati u svetu.

"Bojim se da ćemo počekati duži vremenski period da se situacija koliko-toliko normalizuje, kada budemo procenjivali na osnovu bilansnih parametara, ponude, tražnje, zaliha. Tada očekujem da će se to smiriti. U situaciji kada je Svetska trgovinska organizacija u velikoj meri devastirana, ne vidim da će se u skorijem roku rešiti", poručuje agroekonomski analitičar Žarko Galetin.