Svetska banka podigla prognozu rasta Srbije na 6,0 odsto

Svetska banka je istovremeno podigla procenu rasta bruto domaćeg proizvoda (BDP) Srbije za 2022. godinu na 4,5 posto sa 3,7 odsto, koliko je predviđala u junu, dok je projekciju rasta za 2023. podigla za 0,1 procenti poen na 4,0 posto. 

Privreda Srbije je počela da pokazuje znake oporavka od uticaja pandemije koronavirusa u prvoj polovini 2021, navedeno je u dokumentu.

Piše i da je u prvom tromesečju Srbija ostvarila rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) od 1,8 procenata međugodišnje.

Rast je ubrzan u drugom kvartalu i procenjuje se na 13,7 odsto, što je znatno iznad očekivanja, ističe Svetska banka.

Kao rezultat toga, rast BDP-a Srbije za 2021. godinu je revidiran naviše na 6,0 procenata sa ranije prognoziranih 5,0 odsto, koliko se predviđalo u junu, piše u jesenjim prognozama ove međunarodne finansijske institucije.

U izveštaju je navedeno da je brz rast izvoza podstakao oporavak, pri čemu je doprinos neto izvoza rastu iznosio 5,2 procentna poena u prvom kvartalu. Tokom drugog kvartala, međutim, pokretači rasta su se promenili, tako da je glavni uticaj na rast BDP-a imala potrošnja.

Svetska banka predočava da su podrška države preduzećima za isplatu zarada radnicima o novčani transferi građanima u 2020. goini pomogli u sprečavanju skoka siromaštva.

Konstatuje se takođe da je to uticalo na rast fiskalnog deficita prošle godine na 8,1 odsto BDP-a, te da se očekuje da će on biti smanjen na 6,9 odsto BDP-a u tekućoj godini, uprkos nastavku ekspanzivnog paketa ekonomske pomoći privredi i građanima.

Predviđa se da će javni dug iznositi 60,3 odsto do kraja 2021.

Inflacija je dostigla vrhunac od 4,3 odsto na godišnjem nivou, a očekuje se da će se do kraja godine spustiti na oko 3,0 procenta.

Dinar je ostao uglavnom stabilan u odnosu na evro, konstatuje Svetska banka i dodaje da je bankarski sektor Srbije ostao snažan i da je nivo problematičnih kredita 3,6 odsto.

Ističu i da je deficit tekućeg računa znatno smanjen sa 6,9 odsto BDP-a u 2019. na 4,3 odsto u 2020. godini, te da će u u ovoj godini verovatno biti ispod ranije projektovanog nivoa od 5,0 posto.

Svetska banka očekuje da će se ekonomski oporavak Srbije nastaviti u drugoj polovini godine, a rast će biti dodatno pouprt paketom mera podrške građanima i privredi, vredan oko 4,5 odsto BDP-a.

U srednjem roku predviđa rast od oko 4,0 posto, vođen uglavnom potrošnjom, dok će oporavak investicija biti sporiji uz, kako kaže, moguće negativne posledice na zaposlenost i plate.

Ovi srednjoročni izgledi će presudno zavisiti od oporavka svetske ekonomije, sposobnosti suzbijanja kovida 19, tempa i dubine strukturnih reformi i razvoja političke situacije.

U neposredne prioritete države, Banka svrstava značajno smanjenje troškova poslovanja i poboljšanje kvaliteta infrastrukture.

Kao srednjoročne i dugoročne izazove navodi upravljanje starenjem stanovništva i klimatske promene, što bi moglo da naškodi konkurentnosti srpske privrede.

Što se tiče ekonomija u okruženju, Svetska banka predviđa rast Bosne i Hercegovine u ovoj godini od 4,0 odsto, u Hrvatskoj očekuje stopu rasta od 7,6 procenata, u Crnoj Gori 10,8 odsto, a u Sevenoj Makedoniji 4,6.