Kad se "debeli minus" uvuče u novčanik, profesor Hanić ima savet

U celoj Evropi se građani žale na banke. Kod nas najviše na kredite, a neretko i na dovođenje u zabludu, na primer, kada banka objavi da je plaćanje kreditnom karticom na rate bez kamate, a onda za svaku ratu naplati nadoknadu 50, čak i 200 dinara. To bi godišnje bilo kao da ste uzeli kredit sa kamatom od 15 i više procenata.

Austrijanci kažu da u proseku na štednim ulozima godišnje gube 700 evra, jer je kamata mala, a inflacija visoka. Menja se i zakon koji štiti potrošače, pre svega one kojima se i do sada, zbog kovida, gledalo kroz prste kada su ulazili u minus.

Naši građani se žale da banke uvećavaju profit novim nametima na različite transakcije. Najavljuje se da će od oktobra naplaćivati proviziju i na inostrane penzije. Da li smo daleko od partnerskog odnosa klijenta i banke?

Profesor Hasan Hanić rekao je, gostujući u Jutarnjem programu, da je primetno da u poslednje vreme rastu provizije u bankama, ali da je to opšta tendencija i u zemljama EU. Međutim, kako kaže, to je jači udar na naše građane gde je niži standard života nego u drugim zemljama, pa ga je teže prihvatiti.

Prema njegovim rečima, važna je uloga Narodne banke da ne dođe do prekomernog rasta provizija. 

Najbrža, ali i najskuplja pozajmica je dozvoljeni minus. Prosečna kamata je 29 odsto, a prosečni minus 43.500. I još gore, proletos je čak 250.000 građana ušlo u nedozvoljeni minus. A onda godišnji odmori, knjige, verovatno je i više građana u "crvenoj zoni". 

Hanić naglašava da je veliki broj ljudi u minusu, a kamatna stopa i za dozvoljeni i za nedozvoljeni minus je velika.

"Mislim da dobar broj građana nije svestan posledica i olako prihvataju da uđu u minus u uverenju da će to kratko trajati, a to se često produžava i to je veoma skupa pozajmica, trebalo bi bolje finansijski planirati, a u slučaju potreba koristiti druge vrste, pre svega kratkoročne pozajmice, gde su mnogostruko povoljniji uslovi za dobijanje kredita", naveo je Hanić.

Zbog većeg profita velike banke gutaju manje, smanjuju troškove, a dobijaju više klijenata. Čak su tri spajanja bila nedavno, a biće ih još. 

Opšta je tendencija pripajanje banaka, smatra on, i da je cilj povećanje profita, ali je i tu važna kontrolna uloga NBS – da se spreči da velike banke koje imaju dominantan položaj, da taj položaj ne zloupotrebe.

"Treba podeliti korist između banaka na osnovu rezultata, a i mi kao građani da imamo korist od toga", rekao je profesor. 

Povoljni uslovi za dinarsku štednju 

Ne prolaze dobro, koliko vidimo, ni oni koji uspevaju da štede. Da li nas čeka i ono na šta se žale Evropljani: nepovoljan odnos kamate na štednju i inflacije.

Hanić kaže da Srbija za sada ima znatno povoljnije kamatne stope na dinarsku štednju nego što je stopa inflacije.

"Došlo je do povećane inflacije u pojedinim zemljama SAD i zemljama EU, a kamatne stope su niske i tada štediše gube. Kod nas, s obzirom na targetiranu inflaciju, stabilnost kursa i na druge parametre, štednja je isplativa", objasnio je.

U Srbiji je dinarska štednja u julu premašila sto milijardi dinara a devizna, do prošlog juna, dvanaest milijardi evra. 

Profesor Hanić kaže da je isplativije štedeti u dinarima nego u inostranoj valuti.

"Rast u 2020, godini koju je obeležila pandemija, bio je veći nego proteklih godina kada nismo imali pandemiju. To se može objasniti poverenjem u bankarski sistem, stabilnošću kursa i odloženom potrošnjom, a neke izdatke poput putovanja nismo imali, a i kada je neizvesno koliko će trajati kriza onda su građani oprezniji", napomenuo je.

Hanić je rekao da država garantuje sredstvo do 50.000 evra, sredstva prikuplja Agencija za osiguranje depozita i taj fond nije bio nikad toliko pun, a činjenica je da u roku kraćem od nedelju dana Agencija može da isplati sve depozite.

Malo ljudi zna da je Agencija po zakonu i stečajni upravnik, odnosno da upravlja stečajnim postupcima nad bankama. Poslednja intervencija bila je Univerzal banka. Četiri naše velike banke su u stečaju već 20 godina.

Hanić je napomenuo da će jedna od tih banaka konačno izaći iz stečaja.