Vujović posle tri godine ćutanja: Autobus srpskih finansija penje se serpentinama, udes izbegnut

Napustio je 1970. godine bend Viktorija, dubrovačku rivu, prodao gitaru, kupio kartu u jednom pravcu za Beograd i upisao Ekonomski fakultet.

"Juče sam video kolege i gledali smo sa setom te gitare koje sam prodao da bih mogao da finansiram školovanje. Mislim da je to bila jako dobra investicija, pošto imam sad četiri takve gitare. Suština je da čovek mora da bira u životu. Meni je muzika postala hobi koji mi je i danas dragocen", kaže bivši ministar finansija, danas profesor Fakulteta za ekonomiju, finansije i administraciju (FEFA) i savetnik u Svetskoj banci Dušan Vujović.

Kaže da je sticaj okolnosti bio takav da se nakon odlaska sa političke scene posvetio porodičnim i poslovnim obavezama.

"Konsultant sam u Svetskoj banci, vodim neke projekte, predajem na Fefinim doktorskim studijama, a onda se dogodila ova kriza koja je sprečila većinu ljudi da putuje. Svet komunicira, ali pretežno virtuelno, preko interneta i takvih sredstava", ističe Vujović.

Pre tri godine, pre nego što je podneo ostavku, Vujović je rekao: "Svi su putevi isti, samo se vozači razlikuju, ali treba isterati autobus sa dna provalije na vrh Lovćena."

Kaže da se danas autobus srpskih javnih finansija penje serpentinama, ali da se brzina menja.

"Ove krize koje su se dogodile dodatno usložnjavaju situaciju. Procena većine objektivnih izvora je da je Srbija brzo i izdašno reagovala fiskalnim i pratećim monetarnim merama i relativno dobro prošla – imala je među najmanjim padovima proizvodnje i BDP-a", navodi Vujović.

"Pred Srbijom novi izazovi" 

Dušan Vujović ističe da su sada pred Srbijom novi izazovi, a da je prvi od njih – vakcinacija, takođe dobro prošao.

"Sada su izazovi u Srbiji i svetu vrlo slični, a to je sačekati da se izdrži sa merama dok traje kriza i onda preći na oživljavanje i vraćanje privrede u normalu i ono što svi pominju, a to su investicije za budućnost – zelene investicije, pitanje javnih dobara, kvaliteta zdravstva, školstva i drugih stvari koje vas pozicioniraju za četvrtu industrijsku revoluciju", objašnjava Vujović.

Kaže da je autobus velik, serpentine oštre, a da brzinu treba prilagoditi. Najvažnije je, naglašava, da nema udesa.

"Udesi su izbegnuti. Brzina od minus jedan odsto je rezultat mnogih okolnosti. Možemo smatrati da je Srbija bila srećna što ima visoko učešće sektora koji su svuda u svetu manje pogođeni krizom", smatra Vujović.

Kaže da ministar Siniša Mali i vlast troše rezerve koje su imali i dobro se kreću putem.

"Nema nikakvih zamerki na uspehe koji su postignuti. Ja, kao profesionalni ekonomista, više se okrećem pitanjima koja su pred nama. To su pitanja kako izaći iz krize, kako da preduzeća sa što manje ožiljaka prođu krizu i budu spremna da se aktiviraju. Druga tema je kako uraditi investicije da budu usmerene na ono što će vam trebati u budućnosti. Nek investicije su dobro definisane, a na nekima treba još raditi da bismo dobili ono što je bitno - da budu ekološki pozitivne, usmerene na podizanje produktivnosti radne snage i sposobnosti srpske privrede da konkuriše u svetu", ističe Vujović.

"Fiskalna konsolidacija je bila teška mera"

Dušan Vujović kaže da bi Srbija bila u mnogo težoj situaciji da se pandemija koronavirusa dogodila 2015. godine.

Ističe je fiskalna konsolidacija bila teška mera koja je Srbiju izvukla iz krize kada je bila na rubu da iscrpi sve fiskalne rezerve.

"Iz jedne teške situacije, kada su svi stručnjaci u svetu predviđali da ćemo jako teško izaći, uspeli smo da napravimo nešto što bi se moglo nazvati ekspanzivnim merama fiskalne štednje. Prešli smo iz negativnog u pozitivan rast, napunili gomilu rezervi", podseća Vujović.

Kaže da je potrebno imati politički prostor da bi nešto tako moglo da se uradi, ali da je neophodno postići rezultate. 

"Ako vam neko da politički prostor, a vi ispucate sve restriktivne mere i ne ostvarite rezultat, onda je to gubljenje resursa i nije dobro. Mi smo ostvarili dobar rezultat koji je bio osnova da Srbija može dobro i efikasno da reaguje", navodi Vujović.

Kaže da su poplave u Srbiji tada pojačale javno prihvatanje potrebe da se ide u konsolidaciju.

"Ceo svet preduzeo brze i neselektivne mere"

Na pitanje da li je paket pomoći privredi za vreme epidemije koronavirusa bio preobiman, Vujović kaže da su svi u svetu prve mere definisali kao linearne pošto niko nije imao vremena da se bavi ciljanim intervencijama.

"Svi su išli na stranu obimnije intervencije nego što je možda bilo neophodno jer su se plašili da multiplikativni efekti mogu da budu jako negativni", objašnjava Vujović.

Kaže da je najveći broj zemalja imao brze, neselektivne i linerane mere.

"Poslednjih šest meseci Fond govori da je došlo vreme da se sa novim merama ide na preciznije ciljanje intervencija. Rekli su i nešto što je mnogo teže uraditi – da se izaberu one oblasti i firme koje zaslužuju podršku, koje se nalaze na putu oporavka i povećanja produktivnosti, a da se sredstva ne troše na takozvane zombi firme – firme koje su tehnološki prevaziđene ili imaju organizacione i finansijske probleme koje takve mere ne mogu da reše", kaže Vujović.

Ističe da će posle krize neki poslovi neminovno nestati, a drugi se pojaviti, a da se sa mera za očuvanje postojećih poslova prelazi na mere koje ciljaju nove poslove koji će se tek pojaviti.

"Mere treba podeliti na dva dela. Jedno su mere kojima se direktno iz budžeta podržava potrošnja, a drugo su mere kojima se podržava potencijal da se privreda oživi", kaže Dušan Vujović.