Sunce štedi struju

I svetski i domaći stručnjaci upozoravaju - nafte i gasa je sve manje, pa su neophodni alternativni izvori energije.

U Evropskoj Uniji su odredili - udeo korišćenja energije iz obnovljivih izvora sa 14 povećati na 20 odsto.

Poslednjih godina zime su blage sa dosta sunčanih dana, pa je sunčeva energija šansa koja donosi i ekonomsku i ekološku korist.

Računica je jasna, korišćenje solarne energije moglo bi da prepolovi račune za struju domaćinstava u Srbiji.

U Beogradu su najavili gradnju stambenih zgrada na solarnu energiju.

Stručnjaci kažu da je solarna kuća budućnost graditeljstva i u Srbiji.

Na prostoru oko hrama Svetog Save planirana je gradnja prve solarne zgrade.

Opština Vračar sa Elektrotehničkim fakultetom ima i projekat da se na postojeće krovove zgrada postave solarne ploče.

Vlasti u Beogradu poručuju da će stimulisati taj vid energije.

"Urbanistički planovi to dozvoljavaju i sa novim zgradama to je moguće. Ja sam predložio prošle godine da to uđe u standard, znači ne mora da se napravi ako investitor i vlasnik neće, ali je obaveza da kroz plansku dokumentaciju i projekat obezbedi mogućnost za to", kaže glavni gradski arhitekta Đorđe Bobić.

U Agenciji za energetsku efikasnost najavljuju da će država uskoro davati subvencije za projekte korišćenja solarne energije.

Potrebno je , kažu, i što pre usaglasiti propise sa evropskim direktivama u označavanju zgrada.

"Mi smo uradili nekoliko demonstrativnih pilot projekata da se vidi šta bi to praktično značilo da svaka zgrada dobije i svoj pasoš. Na kraju krajeva i taj pasoš ili lična karta zgrade bi sa energetskog imalo uticaja i na formiranje cene stanova, što je praksa u Evropskoj Uniji, a kod nas još nije.", rekao je v.d. direktora Agencije za energetsku efikasnost Bojan Kovačić.

Sunčevo zračenje u Srbiji 40 odsto je veće od evropskog proseka.

U Srbiji se godišnje zrači oko 1.400 kilovat časova električne energije po jednom kvadratnom metru.

Najveću mogućnost za korišćenje sunčeve energije ima jug Srbije i to Niš-Kuršumlija-Vranje.

"Mi smatramo zapravo da je najveći potencijal za korušćenje solarne energije za zagrevanje za zagrevanje vode u domaćinstvima. Kada bi se kompletan ovaj potencijal iskoristio Srbija bi gidišnje mogla da uštedi 370 miliona evra u električnoj energiji koja se inače koristi za zagrevanje vode", smatra Dejan Stojadinović, pomoćnik ministra za obnovljive izvore.

Prema istraživanju, 20 do 25 odsto potrošnje u jednom prosečnom domaćinstvu može da se nadoknadi solarnom energijom.

To bi se odrazilo i na novčanik, jer je ušteda ogromna.

"Što se tiče ovih sistema, koji su namenjeni za zagrevanje vode u domaćinstvima, njihova cena se kreće od 1900 do 2500 evra, što je dovoljno za jedno četvoročlano domaćinstvo", rekao je Stojadinović.

Srbija poslednjih godina pokušava da uhvati korak sa svetom u toj oblasti.

U Institutu Mihailo Pupin pušteno je u rad probno postrojenje za proizvodnju solarnih ćelija.

Kažu da će za dva meseca krenuti i u komercijalnu proizvodnju.

Tako dobijena energija može se koristiti za, recimo, napajanje mobilnih telefona, saobraćajne signalizacije, ali i trofaznih električnih motora.