Svetska banka: Zapadni Balkan očekuje rast, posle istorijske recesije

Posle ekonomske devastacije koju je donela pandemija kovid 19 i koja je dovela do procenjene ekonomske kontrakcije u regionu od 3,4 posto prošle godine, region Zapadnog Balkana bi, prema očekivanjima, trebalo da ima privredni rast od 4,4 posto u 2021, navodi se izveštaju Svetske banke.

Dodaje se da se u narednim godinama, očekuje usporavanje rasta na 3,7 posto u 2022. i 2023., dok posledice pandemije nastavljaju da sputavaju investicije i zaposlenost u regionu.

"Sigurno je da primećujemo neke pozitivne trendove u regionu, podstaknute brzom akcijom koju su preduzele mnoge zemlje radi suzbijanja najtežih posledica pandemije, ali posledice pandemije na zdravlje i ekonomska devastacija i dalje će se osećati", izjavila je Linda Van Gelder, Regionalni direktor Svetske banke za Zapadni Balkan.

Navela je da uvođenje vakcina, uz jačanje poverenja u ekonomske izglede, poboljšanje potrošnje i trgovinske razmene, pomoći će u održavanju ovog zamaha, ali zemlje moraju i dalje sa pažnjom da usmeravaju napore ka uvođenju i osnaživanju politika koje vode rastu, zaštiti zdravlja i jačanju ljudskog kapitala.

Pandemija je zaustavila decenije napretka u povećanju zarada i smanjenju siromaštva u svim zemljama regiona, a tržišta rada na Zapadnom Balkanu nadoknadila su tek polovinu gubitaka izazvanih pandemijom - ostavljajući veliki broj nezaposlenih i primoravajući mnoge da potpuno napuste tržište rada.

Iako je stopa nezaposlenosti opala - sa 13,5 posto u 2019. na 12,6 posto u 2020. - to je ugavnom posledica povećane neaktivnosti, pri čemu je ukupan gubitak radnih mesta na Zapadnom Balkanu dostigao gotovo 70.000 do kraja 2020.

Dalje, ovi gubici su disproporcionalno pogodili osetljivije grupe stanovištva u regionu, uključujući žene i mlade - pri čemu je stopa nezaposlenosti među mladima porasla na 33,6 posto u 2020., zaustavljajući petogodišnji trend pada.

Prema izveštaju, javne politike u regionu treba da ostanu jasno fokusirane na borbu sa pandemijom, ograničavanje društvenih posledica i podsticanje oporavka, navodi Svetska banka

Preporučuju da sve zemlje treba da obezbede dovoljno resursa svojim zdravstvenim sistemima za nabavku i distribuciju vakcina, testiranje, terapije, ličnu zaštitnu opremu, i unapređenje i održavanje zdravstvenih ustanova.

Investicije u obrazovanje, digitalizaciju i ostale infrastrukturne projekte, kao i zelene inicijative, treba da postanu prioritet zato što mogu da ubrzaju neophodnu tranziciju ka smanjenoj ugljeničnoj zavisnosti zemalja tokom oporavka od pandemije, zaključuje se u izveštaju Svetske banke.

Ndegva: Svi komplimenti Vladi Srbije na obavljenom poslu

Direktor Kancelarije Svetske banke u Beogradu Stiven Ndegva odao je priznanje Srbiji i srpskoj Vladi na ekonomskim rezultatima u uslovima pandemije, koji su, kako je rekao, mnogo bolji od zemalja Evropske unije i svih ekonomija zajedno u regionu Zapadnog Balkana.

"To je nešto na šta treba da budete ponosni, a možemo da budemo ponosni i mi na poslu koji smo obavili u saradnji sa Vladom na raznim projektima koji su doprineli tom rezultatu", rekao je Ndegva na onlajn prezentaciji Izveštaja SB o Zapadnom Balkanu i Srbiji.

Ocenio je da je oporavak Srbije na pravoj putanji i da je pred srpskom ekonomijom obećavajuća godina, koja će, kako se čini, obezbediti povratak na normalan planirani rast.

"Dakle, svi komplimenti Vladi na poslu koji je obavila, pre svega na obuzdavanju pandemije, zatim napretku kada je reč o regulisanju i društvu koliko god to bilo bolno, i organizaciji i sprovođenju vakcinacija što je podiglo poverenje i pružilo podstrek svim ekonomskim učesnicima", rekao je Ndegva.

Prema njegovim rečima, visok stepen otpornosti koji je srpska ekonomija pokazala rezultat je snažnih reformi koje su sprovođene u poslednjih nekoliko godina.

Te reforme su, kaže, pomogle da se izgradi snažna fiskalna osnova koja je omogućila Srbiji da uđe u pandemiju sa veoma jakim finansijskim resursima, da se izbori sa iznenadnim povećanjem rashoda i da obezbedi veoma robusne pakete pomoći ekonomiji kako bi kompanije mogle da posluju i sačuvaju radna mesta.

Ndegva je na kraju proučio da je Grupa Svetska banka izuzetno zainteresovana za dalju saradnju sa Vladom Srbije na planu ekonomskog oporavka i razvoja projekata za zelenu tranziciju i inkluzivni rast.

Šestović: Deficit zbog rebalansa nije zabrinjavajući

Glavni ekonomista Svetske banke za Srbiju, Lazar Šestović, smatra da budžetski deficit za 2021, kao rezultat usvojenog rebalansa, nije zabrinjavajući.

"Rebalans je urađen kako bi se omogućio novi paket podrške privredi i smatramo da je to bilo potrebno da bi se dalje promovisao rast i ekonomski oporavak od prošlogodišnjih dešavanja (izazvanih pandemijom)", rekao je Šestović na onlajn konferenciji za novinare Svetske banke u Beogradu.

Dodao je da je verovatno bilo moguće da se na nekim stavkama rebalansa uštedi, kroz ciljane mere podrške kako sektorima kojima je pomoć najpotrebnija, tako i kompanijama i najugroženijim grupama stanovništva.

"Drugi značajan razlog većeg deficita u ovoj godini jeste činjenica da je došlo do daljeg povećanja budžetskih ulaganja u infrastukturu, što je dobra vest, jer je Srbija ranijih godina imala vrlo nizak nivo javnih investicija, tako da je deficit ove, kao i prošle godine, prevashodno efekat znatno većih jednoznačnih troškova, što znači da se stanje budžeta može relativno lako vratiti u ranije normalne okvire", naveo je on.

U tim smislu, deficit budžeta nije zabrinjavajući, jer on nije posledica izmena nekih politika na srednji rok, zaključio je Šestović i podsetio na poruku vlade da je cilj rebalansa isključivo ublažavanje posledica koje privreda trpi zbog kovida i da će već sledeće godine deficit biti smanjen.