Donacija EU za gradnju "Transbalkanskog koridora", šta to znači za Srbiju

"Transbalkaski koridor" proteže se od Rumunije preko naše zemlje do Italije. U okviru projekta Srbija ima četri dalekovodne deonice: prva je završena pre dve godine spajanjem rumunske i srpske obale Dunava, gradnja druge Kragujevac - Kraljevo je u toku a za treću trasu Obrenovac - Bajina Bašta, potpisn je sporzum sa nemačkom KFW bankom.

"Postoji još jedna deonica Transbalkaskog koridora na kojoj radimo i uskoro takođe potopisujemo ugovore a to je od Bajine Bašte do granice sa Crnom Gorom i granicom sa Bosnom i Hercegovinom. Sve nam je to važno sa jedne strane smnjićemo gubitke, sa druge strane, povezaćemo se sa regionom i omogućiti ono što mislim i jeste naša vizija, naš cilj a to je da budemo tranzitni koridor i u energetici. Da bismo to bili naša mreža viskonaposka mora da bude najbolja", ističe ministarka energike Zorana Mihajlović.

Jelena Matejić, generalna direktorka EMS-a, ukazuje da je Elektromreža Srbije na korak bliže Transbalkaskog koridora, ali je i, kaže, Srbija na korak bliže do učvršćenja svoje pozicije kao regionalnog lidera na polju energetike kada je reč o prenosnom sistemu u ovom delu Evrope.

"Transbalkanski koridor" i pokrenula je Evropska unija kako bi zemlje Jugoistočne Evrope povezala dalekovodnim interkonecijma za prenos struje. Taj projekat se uklapa i u novu zahtevnu klastersku metodologiju za pridruživnje Evropskoj uniji.

Jadranka Joksimović, ministarka za evropske integracije, napominje da je ovaj projekat važan deo Klastera 4.

"A Klaster 4 su sada trasportno-infrastrukturno povezivanje, zelena agenda dakle zaštita životne sredine, klimatske promene i digitalizacija. Svaki prokjekat koji uradimo finasiran sredstvima poreskih obvznika EU i kombinovan sa povoljnim kreditima linijama i sa našim budžetom važan je segment u reformskom sistemu", naglašava Joksimovićeva.

Ingve Engstroem, šef opperacije delegacije EU u Srbiji, navodi da Evropska unija ima poseban investicioni okvir za Zapadni Balkan.

"Do sada je, iz tog okvira samo Srbija bespovratno dobila 220 miliona evra, u kreditima 4,2 milijarde evra, što je ukupno 5,5 milijardi evra", dodaje Ingve Engstroem.

Tomas Šib, ambasador Nemačke u Srbiji, napominje da se Nemačka ranije fokusirala na bezbednost snabdevanja električnom energijom, a sada je fokus na preokretu: "Da više ne trošimo fosilne ergente i da više koristimo energiju iz obnovljivih izvora i smanjimo emisije štetnih materija i realizujemo zelenu agendu".

Plan je da se "Trasnbalkanski koridor" završi do 2026. Njegov deo od Crne Gore do Italije od prošle godine je u funkciji - dve zmlje povezuje podmorski kabl za prenos struje.