DRI: Greške u reviziji finansijskih izveštaja 437,09 milijardi dinara

Obrazlažući deo Izveštaja o radu DRI za 2019. godinu koji se odnosi na reviziju finansijskih izveštaja, Duško Pejović je na konferenciji za novinare rekao da su za revizije finansijskih izveštaja data 32 pozitivna mišljenja, 96 sa rezervom, četiri negativna, a da se u jednom slučaju DRI uzdržala od mišljenja.

Glavni uzrok nepravilnosti, kako je istakao Pejović, jeste nedovoljno funkcionisanje sistema finansijskog upravljanja i kontrole i interne revizije.

"Od ukupno 92 subjekta kod kojih smo sproveli reviziju finansijskih izveštaja utvrdili smo da kod 68 subjekata, odnosno 74 odsto, sistem internih kontrola ne pruža razumno uveravanje da će biti ostvareni ciljevi korisnika javnih sredstava", kaže Pejović.

Kada je reč o internoj reviziji, Pejović navodi da je DRI utvrdila da 54 odsto subjekata nije na odgovarajući način uspostavilo ovu vrstu revizije.

Revizijom finansijskih izveštaja, u delu prihoda i primanja, otkriveno da je su pogrešno iskazani podaci u iznosu od 65,60 milijardi dinara, dok su u delu rashoda i izdataka podaci pogrešno iskazani u iznosu od 79,34 milijardi dinara.

U oblasti popisa imovine i obaveza, kao i uskladivanja knjigovodstvenog stanja sa stvarnim stanjem, utvrđene su nepravilnosti u ukupnom iznosu od 163,01 milijardi dinara.

Od ovog iznosa 63,74 milijardi dinara se odnosi na neizvršen popis imovine i obaveza i druge nepravilnosti prilikom sprovodenja popisa, dok se 99,27 milijardi dinara odnosi na neusaglašenost potraživanja i obaveza.

Pejović je naveo da je ukupno dato 1.221 preporuka subjektima revizije kod kojih su državni revizori 2019. godine sproveli reviziju finansijskih izveštaja, radi otklanjanja grešaka i unapređenja sistema internih kontrola.

Govoreći o značaju sprovođenja revizije finansijskih izveštaja, Pejović je naglasio da se revizijom finansijskih izveštaja povećava kredibilitet, kvalitet i poverenje finansijskog izveštavanja.

"Ne bi bilo dobro da onaj ko planira i izvršava, na kraju kaže da je sve u redu. Neko to mora da potvrdi. A to mora da uradi revizor", poručio je Pejović.

Pejović je rekao i da je DRI utvrdila probleme i nedostatke u uspostavljanju interne revizije u određenom broju ministarstava. 

"Unaprediti sistem upravljanja plastičnim otpadom"

Sadašnjim načinom korišćenja plastike i odlaganja plastičnog otpada u Srbiji ne ostvaruje se privredna korist koju bi doneo cirkularni pristup, tako da se plastika kao vredan materijal za privredu gubi nakon što postane otpad, kaže Pejović.

Upozorio je na to da postojeći način upravljanja ambalažnim plastičnim otpadom i primena principa "produžene odgovornosti" proizvođača otpada stvara rizik da nacionalni ciljevi za ponovnu upotrebu i reciklažu plastične ambalaže ne budu ostvareni.

To su, kaže, razlozi zašto je DRI sprovela reviziju svrsishodnosti poslovanja koje se odnosi na upravljanje plastičnim otpadom, a čija je ključna preporuka da je potrebno unaprediti sistem odvojenog sakupljanja komunalnog otpada u cilju postizanja veće stope reciklaže.

U tom izveštaju se navodi da su propisi Srbije u oblasti upravljanja otpadom najvećim delom uskladeni sa regulativom EU, ali nisu stvoreni mehanizmi za njihovu potpunu primenu.

Pejović navodi da je u Srbiji od 2017. do 2019. godine proizvedeno 897.000 tona plastičnog otpada, od čega 831.000 tona komunalnog plastičnog optada.

Podsetio je da je nadležnost jedinica lokalnih samopurava da urede i organizuju selektivno i odvojeno sakupljanje otpada radi reciklaže i da preduzimaju aktivnosti u cilju zaštite životne sredine.

Naveo je da je ukupno 14.000 tona komunalanog plastičnog otrpatada sakupljeno odvojeno, dok su velike količine završile na nesanitarnim deponijama ili u zemljištu ili rečnim slivovima.

"Plastici je potrebno do 1.000 godina da se razgradi, a u međuvremenu nanosi velike štete životnoj sredini, a posebno zdravlju ljudi", kaže Pejović.

Na predstavljanju izveštaja je rečeno da je od planiranih 26 regionalnih centara za upravljanje otpadom, 10 počelo da radi, od čega su u potpunosti završena četiri centra.

Jedan od zaključaka iz izveštaja je da u postojeći sistem sakupljanja otpada treba uključiti neformalne sakupljače kojih je, kako se porcenjuje, u Srbiji između 35.000 i 50.000.