Kako Srbija može da iskoristi evropska sredstva za oporavak

Deo evropskog višegodišenjeg zajedničkog budžeta i fonda za opravak predviđa sredstva i za zemlje u procesu evrointegracija. Konkretno, zemlje kandidati među kojima je i Srbija, iz tog fonda mogle bi da povuku deo od 12,5 milijadri evra u narednih sedam godina. Šta je potrebno da bi evropska sredstva bila u potpunosti iskorišćena i šta još Srbija može da očekuje od Evropske unije?

Dogovor o planu oporavka vrednom 750 milijardi evra i sedmogodišnjem budžetu od 1.074 milijarde, donosi i dodatne obaveze za zemlje koje bi koristile taj novac.

Za one koje još nisu članice to znači i dobro planiranje projekata i planiranje trošenja sredstava u skladu s prioritetima Unije. Veće šanse imaju projekti koji se odnose na ekologiju, digitalizaciju, oporavak od kovida.

Gordana Lazarević iz Evropskog pokreta u Srbiji smatra da Srbija treba da poboljša nacionalno planiranje i izbor nacionalnih prioriteta.

"U tom smislu Srbija ima dobar instrument i dobro se pokazala prethodnih godina donošenjem ekonomskih reformi. Dokumenti su dobri ali nedostaju izveštaji kako smo ih sprovodili. Morali bismo da imamo nacionalni plan razvoja i morali bismo definitivno da imamo pitanje regionalnog planiranja", rekla je Lazarevićeva.

Za predpristupne fondove u narednih sedam godina prediđeno je 12,5 milijardi evra i to je 800 miliona više nego u trenutnom budžetu.

"Srbija nije članica ali je blizu EU i očekujemo da veći oporavak EU utiče i na ekonomiju Srbije, jer je 67 posto spoljne razmene Srbije usmereno ka EU, a dve trećine investicija dolazi iz EU. Što se bude brže oporavljala EU to će biti bolje i za Srbiju", ističe Sem Fabrici, šef delegacije EU u Srbiji.

Više sredstava za zemlje članice

Zemlje regiona, koje su već članice Unije, dobiće znatno više – što bespovratno što kroz kredite. Hrvatska na primer više od 22 milijarde evra, za reforme i privredni oporavak. Slovenija u narednih sedam godina računa na 10,5 milijardi evra.

Evropski komesar za proširenje Oliver Varhelji kaže da su države unutar Unije u potpuno drugačijoj situaciji – solidarnost članica stvara finansijske mogućnosti, zato i druge zemlje žele da se priključe .

"Kada govorimo o mogućnosti produbljivanja ekonomskog jaza, to je upravo razlog zašto reagujemo veoma brzo sa zemljama u okruženju. I predlog MMF-a aktuelni i budući i Fond za oporavak uključuju zapadni Balkan. S druge, strane ekonomskim planom na jesen mi planiramo da zatvorimo jaz mnogo brže", kaže Varhelji.

Gordana Lazarević naglašava da je u okviru programa Nove Evrope predviđeno da će se pomoć dati zemljama u visini od 10 milijardi evra, ne finansijske pomoći već garantovanja kredita za obnovu preduzeća.

"To je dodatni instrument i to treba pametno iskoristiti, naravno u saradnji s privrednicima i Privrednom komorom u Srbiji", ističe Lazarevićeva.

Osim što je ovo prvi put da Evropska unija finansijsku pomoć uslovljava poštovanjem vladavine prava, prvi put se i Unija zadužuje u ime zemalja članica. 750 milijardi evra pozajmljuje na finansijskom tržištiu i trebalo bi da ih otplati do 2058. godine.