Svet i ekonomija posle korone – "samoodrživost kao ideja vodilja"

Ekonomiju je koronavirus stavio pred najveći izazov do sada. Više od polovine preduzeća trpi posledice, odlažu se ulaganja, radnici ostaju bez posla. Da li će oporavak stići za šest meseci ili godinu zavisi i od države i od oporavka velikih ekonomija, kažu privrednici.

"Srbija je mala ekonomija, bez izvoza tu nema uspeha. Moramo da podržimo proizvodnju, moramo da podržimo sektor usluga. Bez slobodnog protoka ljudi, kapitala i naravno izvoza, teško da to možemo da ostvarimo", navodi Zoran Petrović, predsednik UO Američke komore u Srbiji.

Dejan Turk, potpredsednik Saveta stranih investitora, kaže da je najbitnija predvidivost poslovanja, vladavina prava i transparentnost.

"Neki podsticaji jesu potrebni, pogotovo podsticaji koji stimulišu ljude i preduzeća da zadrže radnu snagu, to je verovatno sada najvažnije", dodaje Turk.

Što se brže bude oporavljala svetska ekonomija, to će biti veći rast i bolja pozicija Srbije. Za Srbiju je ipak značajniji oporavak evropske ekonomije.

"Da, mi ostajemo na evropskom putu, ali mi nećemo ići protiv naših saveznika i onih ljudi koji su nam pomagali tokom pandemije i držaćemo se svoje slobode i svoje nezavisnosti, radićemo i sa Kinom i sa Rusijom", ističe predsednik Srbije Aleksandar Vučić.

Svet se, ocenjuje, za poslednjih šest meseci promenio više nego u protekle dve-tri decenije.

"Govoreći u političkom, ekonomskom i vojnom smislu izdvajaju se četiri velike sile – SAD, NR Kina, Evropa, pre svega Nemačka i Rusija. Kada to sagledate i kada vidite ko je i na koji način za kratko vreme uspeo da svoju dominaciju uveliča i da razliku između sebe i drugih napravi toliko očigledno da je to jasno svakome, onda od takvih država očekujemo i veći izraz solidarnosti upravo", ističe Vučić.

Poruke Kine i Rusije 

Ipak, solidarnost je izostala od najsnažnijih. Ne i od Kine. Za najugroženije će izdvajiti dve milijarde dolara u naredne dve godine u skladu s opredeljenjem za globalizaciju i smanjenje jaza između bogatih i siromašnih

"Kina se zalaže da putem dogovora rešimo probleme, a ne da o svemu odlučuje jedna ili dve zemlje i da poštujemo principe međunarodnog prava. Moramo da se pridržavamo principa jednakosti malih i velikih i da više obratimo pažnju na manje zemlje jer su one više pogođene. Svet je zabrinut zbog odnosa Kine i Amerike. Postoji mnogo neslaganja između dve zemlje, ali ne znači da nema prostora za saradnju. Kina i Amerika kao glavne ekonomske sile odgovorne su za mirovni razvoj sveta", ističe ambasadorka Kine u Srbiji Čen Bo.

Poruka Moskve je da je kriza pokazala da u globalnim pretnjama nijedna zemlja ne može sebe da sačuva u mirnoj luci.

Ambasador Rusije u Srbiji Aleksandar Bocan-Harčenko ističe da se Rusija zalaže za integraciju, podržava razvoj i politiku svake zemlje koja gradi međunarodnu politiku na osnovu ravnoteže, kao što je, kaže, Srbija.

"Tu je put ka EU, ali, kao što su rekli predsednik i premijerka, i sa Rusijom i Kinom i drugim zemljama", navodi Bocan-Harčenko.

Brnabić: Samoodrživost ključna ideja 

Premijerka svet posle korone vidi kao nebezbedniji. Fascinantno je, kaže, kojom brzinom su evropske države zatvarale granice, a svaka zemlja je brinula samo svoju brigu.

"Ta samoodrživost mislim da će biti ključna ideja vodilja pre svega najbogatijih država sveta. Dakle, to da ja imam u Srbiji proizvodnju zaštitne opreme, makar da znam da prve tri nedelje šta god da se desi u svetu moji građani su bezbedni, u ovom trenutku nema cenu", naglašava predsednica Vlade Ana Brnabić.

Posle pandemije svet će definitivno biti kaže drugačije mesto, a koliko, tek ćemo videti jer će se još na međunarodnom planu voditi zdravstvena i ekonomska borba.