Može li izvoz voća da bude zlatni posao Srbije

Mileta Čuljković se posle osam godina rada na brodu vratio na porodično imanje. Udružio se sa voćarima iz takovskog kraja i sada pod borovnicom imaju 12 hektara. Uz standardizovanu ekološku proizvodnju, bez pesticida, šansu za izvoz u evorpske zemlje donosi im i vreme branja plodova ove perspektivne biljke.

"Kod nas u Srbiji rane sorte dolaze, vreme zrenja je između dva najveća proizvođača u Evropi, između Španije i Poljske. Dakle, kad Španija završi berbu krajem maja, početkom juna, a Poljska još nije počela, druga nedelja juna, to zavisi od klimatskih uslova kakvo je u tekućoj godini, mi beremo borovnicu", rekao je Mileta Čuljković. 

Voćari su se već udružili prošle godine u Šilopaju. U planu je bila prerada voća, pa su od 50.000 evra koje su dobili od države opremili destileriju, hladnjaču i sušaru.

"Nemamo još uvek svoje zasade voća ali to nam je neki plan u budućnosti. Ako bi država pomogla prilikom sadnje i ako bi ponovo dobili neki podsticaj kao prvi put mislim da bi te šanse bile dosta veće i onda bi imali šansu da radimo i da se širimo", kavodi Branko Miličić iz Zemljoradničke zadruge Šipolaj. 

U opštini Gornji Milanovac godišnje se iz lokalnog budžeta izdvaja 50 miliona dinara za pomoć poljoprivrednim gazdinstvima. Podržali su i osnivanje 15 zadruga, a novac od države stigao je u pet novih zadruga.

"Mi smo prepoznali i taj značaj saradnje sa Vladom republike Srbije i sa ministarstvom zaduženim za regionalni razvoj tako da smo prepoznali da su ta sredstva bitna našim poljoprivrednim proizvođačima, da se udruže i da te neke svoje potencijale razviju", navodi Milka Nedeljković iz Kancelarije za poljoprivredu opštine Gornji Milanovac. 

Da se voćarstvo pokazalo kao odličan model u u razvoju nerazvijenih područja Srbije i u rešavanju ekonomskih, socijalnih i demografskih problema ističe i ministar Krkobabić naglašavajući da bi voleo da i danas izvoz voća i voćnih prerađevina bude zlatni posao Srbije.