Cena sirove nafte pada od početka godine, na pumpama u Srbiji mala promena

Na berzama u Londonu, Frankfurtu i Parizu cene akcija padaju, a trgovanje na Volstritu je zaustavljeno na 15 minuta – razlog je strah od globalne recesije koju podgreva koronavirus. Ulje na vatru doliva cenovni "naftni rat" koji je pokrenula Saudijska Arabija protiv Rusije, jer prošle sedmice u Beču nije dogovoreno smanjenje proizvodnje. Cena sirove nafte u jednom danu potonula je za trećinu.

Barel američke lake nafte survao se na 30 dolara, a evropskog "Brenta", koji koristi i Srbija, na oko 33 dolara – što je najniži nivo od 2016.

Analitičari ocenjuju da je krah "crnog zlata" posledica borbe za prevlast na nafnom tržištu kome inače već preti kolaps usled smanjene tražnje zbog koronavirusa.

"Saudijci su ljuti jer druge zemlje poput Rusije nisu voljne da učestvuju u smanjenju proizvodnje nafte. Žele da nateraju druge da se pridruže njuhovom predlogu. Mislim da će za četiri nedelje cena nafte ponovo biti na veoma različitom nivou – višem", navodi Robert Halver, šef analize tržišta kapitala u Bader banci u Frankfurtu.

Od početka godine cena sirove nafte gotovo stalno pada, ali na našim pumpama efekti tog pojeftinjenja nisu veliki. Cena benzina niža je tek za tri dinara, a dizela sedam dinara.

"Ne postoji pravilo kada će doći do te promene zato što je tržište otvoreno i na njega puno stvari utiče, ali sigurno ne treba očekivati za manje od dve, tri nedelje da se oseti ovako nagla promena cene i na cene na benzinskim stanicama. I to nije tako samo u Srbiji već u svim zemljama", objašnjava Tomislav Mićović, generalni sekretar Udruženja naftnih kompanija Srbije.

Potražnja za naftom sve je manja. Avio-komapnije prizemljuju avione, zaposlene šalju na prinudne odmore jer je otakazana većina letova za Kinu i Italiju i druga virusom zahvaćena područja. Šteta se još broji.

"Mislim da još nemamo pravu sliku o avio-prevozu u 2020. jer u cifru od 130 milijardi nismo uneli i gubitke kineskih avio-prevoznika koji imaju godišnje desetine hiljada letova", navodi Aleksandar de Junik, direktor IATA.

Cena zlata najveća od 2012.

Zbog tržišne nesigurnosti zemlje i kompanije sve više kupuju zlato. Unca je premašila 1.700 dolara što je najviša cena u poslednjih osam godina.

"Čim ljudi najveći deo svog novca koji imaju pretvaraju u zlato, upravo je to psiholoogija u glavama ljudi da će kriza biti žešća i da će trajati", objašnjava Ljubodrag Savić, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu.

Šef analize tržišta kapitala u Bader banci u Frankfurtu kaže da je jedan od problema neizvesnost – kako će se ovaj virus razvijati i pre svega koliko će uticati na svetsku ekonomiju.

"Moraće da plati visoku cenu ako celi regioni, poput Italije, budu zatvoreni. A ta cena se naziva recesijom", ocenjuje Robert Halver.

Zvanični Pariz smatra da Evropa treba da napravi sveobuhvatni plan podsticaja kako bi se nosila s posledicama epidemije koronavirusa. O tome će, najvaljuju, u Briselu, razgovarati već idućeg ponedeljka.