Najveća tražnja do sada za srpskim obveznicama, šta to znači za dinar

"Koliko smo napredovali najbolje se vidi u tome da smo 2017. godine, pre samo tri godine, imali emisiju dinarskih obveznica na period od godinu dana i da je tada stopa prinosa iznosila 3,48 odsto. Danas smo dobili još nižu stopu prinosa – 3,4 odsto, a na period od čak 12 godina", rekao je Mali.

Kako je rekao, ovo je neverovatan rezultat za Srbiju.

"Imali smo čak 10 puta veću tražnju, što je najveća tražnja do sada za srpskim obveznicama. To pokazuje koliko se Srbija promenila", ocenjuje Mali i pojašnjava da 'bid to cover racio', koji pokazuje odnos tražnje i realizaciju po aukciji, iznosi 3,82 odsto, što je ujedno i najveća tražnja po aukciji od početka emitovanja državnih obveznica.

Prema njegovim rečima, za naše obveznice najviše su se interesovali strani profesionalni investitori, što je dodatni dokaz poverenja ulagača u našu domaću valutu.

"Ukupna vrednost emisije bila je 100 milijardi dinara (po kuponskoj stopi od 4,5 odsto), a plan za prvu aukciju je bio da se investitorima ponudi sedam milijardi dinara. Međutim, ukupna tražnja višestruko je premašila taj iznos i dostigla je iznos od 73,6 milijardi dinara, a mi smo na kraju prodali obveznice u ukupnoj vrednosti od 19,3 milijardi dinara, po stopi od 3,4 odsto", kazao je Mali.

Objasnio je da to znači mnogo veće poverenje investitora u dinar.

Kako povećati opšti udeo dinara u finansijskom sistemu 

"Ako je neko uložio u vašu državnu obveznicu čija je ročnost ukupno 12 godina, to znači da veruje da će ta ekonomija u tom vremenskom periodu biti stabilna, bez inflacije i dodatnih potresa, da je dinar siguran i stabilan kao i da taj ulagač veruje da će mu se prinos na uloženi novac vratiti onako kako je planirano kada dođe rok dospeća tih obveznica", objasnio je na primeru Mali.

Prema njegovim rečima, ovo je još jedan dokaz da se tržište obeznica polako razvija i da u njemu leže budući potencijali privrednog rasta, povećanja dinarizacije kao i smanjenja deviznog rizika zemlje.

"U prošlosti smo se previše oslanjali na devizna zaduživanja u inostranstvu. Pokušaćemo da usmerimo investitore na domaće tržište kapitala, da povećamo obim emitovanja obveznica u dinarima i tako povećamo opšti udeo dinara u finansijskom sistemu Srbije. Sada vidimo i da ulagačima i dinarske obveznice polako postaju nova luka za ulaganje, što je dobro i odraz je poverenja koje smo stekli", naglasio je Mali.

"Radimo na izradi strategije o tržištu kapitala"

Ministar Mali je učestvovao na okruglom stolu na temu razvoja tržišta kapitala u Republici Srbiji, na kojem su učestvovali i međunarodni partneri iz Svetske banke, Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD), Američke agencije za međunarodni razvoj (USAID) i Programa Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP). 

Mali je naveo da se radi na izradi strategije o razvoju tržišta kapitala, uz podršku međunarodnih institucija, a čiji bi nacrt trebalo da bude usvojen do juna ove godine.

On je istakao da je cilj Srbije da bude još bolja, da dostigne rast od sedam odsto i podsetio da su doneti sistemski zakoni usmereni ka poboljšanju tržišta kapitala.

"Samo tržište kapitala treba da nam da mogućnost da kompanije, možda čak i država imaju i veći broj izvora finansiranja, više mogućnosti, da nam kamatna stopa ili prinos bude što manji, da što manje plaćamo, a da uzimamo na što duži period. Kako ćemo to da uradimo, kako ćemo biti još bolji, to zavisi od svih nas, volja postoji", zaključio je Mali.

Ministar je naveo da srpsko tržište kapitala raste, i da postoji sve veće poverenje investitora u srpske finansije. On je podsetio da se Srbija prošle godine vratila na međunarodno tržište kapitala.

"Od 2013. godine, kada je poslednji put emitovana obveznica, nismo bili na tržištu kapitala. Sada smo uspeli da dođemo do prinosa od 1,25 odsto. Godine 2013. kada smo isto to uradili, prinos je bio preko sedam odsto. Dakle, sada imamo rezultate pet puta bolje nego tada", naveo je on.

Broj investitora u domaće hartije od vrednosti stalno se uvećava 

Mali je naveo da je značajno što se broj investitora u domaće hartije od vrednosti stalno uvećava, da je tražnja veća od ponude.

"Za nas je bilo veoma važno to što smo prošle nedelje potpisali sporazum sa Juroklir bankom. Investitori su rekli da bi bilo dobro da budemo deo i tog sistema, jer će pomoći mnogo po pitanju brzine, transparentnosti, a očekujemo i ugovor sa njima, što je veoma važno", rekao je ministar.

Srpske obveznice dobile su još jednu potvrdu svoje vrednosti, jer su uvrštene na listu za potencijalno uključivanje u JP Morganov indeks državnih obveznica zemalja u razvoju, što je, kako je ministar ocenio, još jedan podsticaj u promociji Srbije i naših hartija od vrednosti.

"Naš glavni cilj je da domaća ekonomija raste. Ona ne može da raste po stopi od pet ili šest ili sedam odsto ako nemamo stabilno i razvijeno tržište kapitala", rekao je Mali.

On se osvrnuo, na kako je ocenio, najbolje ekonomske rezultate u poslednjoj deceniji i istakao da je po preliminarnim podacima, nivo investicija u Srbiji u 2019. godini iznosio je 3,8 milijardi evra, što je više od svih država Zapadnog Balkana zajedno.

"Očekujemo da ćemo tu titulu poneti i ove godine za prethodnu, 2019. godinu. To opet govori koliko se Srbija promenila i koliko je postala atraktivna i dobra za finansije i ulaganje", zaključio je Mali.