Kada će toplane u Srbiji preći na obnovljive izvore energije

Toplane u našoj zemlji koriste gas, mazut i ugalj. I samo neki daljinski sistemi imaju pojedinačne kotlove na biomasu. A Srbija ima ogrman potecijal: šumske biomase, geotermalne i solarne energije.

"Sledeći koraci su dalji prelazak postojećigh toplana u što većem broju na korišćenje obnovljivih izvora energije. Sva tri izvora obnovljive energije su isplativa", rekao je pomoćnik ministra energetike Miloš Banjac.

Ali za prelazak toplana na grejnje i sistema za hlađenje na obnovljive izvore treba obezbediti skladišta energije, digitalizovati upravljanje i nadzor tih sistema, a pre svega im podići efikasnost.

"Jedna od krucijalnih stvari bila bi da pređete na dvadesetčetvoročasovni režim rada da biste smanjili pikove, snizili temperature, izbalansirali konzum, a smanjili utrošak na veoma jeftin i jednostavan način", smatra Dušan Macura iz JKP "Toplana" Novi Sad. 

Evropska banka za obnovu i razvoj, uz podršku austrijske vlade, radi studiju izvodljivosti za Pančevo, za kombinovo solarno-termalno postrojenje i podzemno skladište energije.

"Ova tehnologija omogućava korišćenje solarne toplotne energije leti, kada je najviše ima, ali i zimi korišćenjem letnjih viškova sačuvanih u sezonskom skladištu", kaže Žužana Hargitai, direktorka EBRD-a za Zapadni Balkan.

"Sarađujemo sa Međunarodnim finansijskim institucijama u borbi sa klimatskim promenama i podržavamo zeleni rast koji je jedan od ključnih sektora održivih ekonomija", ističe Peter Istijan Holzi iz Ministarstva finansija Austrije.

Slični projekti se pripremaju i za Bor, Novi Sad, Šabac i Valjevo. A u Beogradu najavljuju više akcionih planova za zelene projekte.

"Akcioni plan daljinskog grejanja, koji očekujemo da ćemo početkom sledeće godine usvojiti. Na tom akcionom planu sa Ujedinjenim nacijama radimo od 2016. godine. Zatim radimo čitav niz analiza. Jedna od njih je i tipologija zgrada", naveo je gradonačelnik Beograda Zoran Radojičić. 

Prošle godine u obnovljive izvore energije u regionu, uključujući i članice Evropske unije – Rumuniju, Bugarsku, Hrvatsku i Sloveniju, investirano je 1,49 milijardi dolara. A dve trećine tog novca realizovano je upravo u zelene projekte u Srbiji.