Gde se radi najduže, a gde je radni vek najkraći

Radnik u EU u proseku radi 36 godina. Radni vek je danas tri godine duži nego 2000. godine. Srbija je ispod proseka EU. Nikola Altiparmakov iz Fiskalnog saveta kaže za RTS da je penzijska reforma iz 2014. godine povećala starosnu dob za penzionisanje, pre svega žena.

Nezaposlenost u zemljama Evrozone najniža je od 2008. godine, i sada je 7,5 odsto. U Srbiji je pala ispod 10 procenata, na 9,5 odsto.

S druge strane, produžava se životni vek, ali i gornja granica za odlazak u penziju.

Koji je odnos radnika i penzionera, da li ćemo 2050. doći u opasnost da nemo dovoljno radnika da zarade za penziju. 

Najduže se radi u Švajcarskoj, najkraće u Turskoj.

Gostujući u Jutarnjem programu, Nikola Altiparmakov iz Fiskalnog saveta je rekao da su "u penzijskom sistemu ovi trendovi posledica demografskih trendova", gde u Srbiji i Evropi poslednjih 50 godina imamo "demografsko starenje", što nije toliko loš pojam koliko zvuči na prvi pogled - znači da ljudi žive duže. 

"Ono što to mora da prati kako bi penzijski sistemi ostali održivi jeste da se, sa povećanjem životnog veka, povećava i radni vek i da radimo što duže", rekao je Altiparmakov.

Predviđa se da će do 2050. očekivani životni vek porasti za četiri godine. Prema njegovim rečima penzijska reforma iz 2014. godine povećala je starosnu dob za penzionisanje, pre svega žena.

"Sada građani imaju motivaciju da rade do redovne starosne dobi" 

"Uveli smo taj sistem koji smo imali 1964, pa smo u turbulentim 90-im godinama izbrisali - to je sistem penala za prevemeno penzionisanje. Sada građani imaju motivaciju da rade do redovne starosne dobi - to se pozitivno pokazalo na dužinu radnog veka u Srbiji", rekao je Altiparmakov.

Muškarci idu u penziju sa 65. godina, a žene sa 62 godine i šest meseci, sledeće godine će to biti 63, a do 2032. će se polako izjednačiti starsona dob za muškarce i za žene. 

"Ako pogledamo najnovije statistike, ovaj odnos radnika i penzionera u Srbiji se malo popravio i iznosi preko 1,5 radnika, to je rezultat penzijske regforme iz 2014. a i rezultat je povećanja stope zaposlenosti u zadnjih par godina", rekao je Altiparmakov.

"Mislim da kolege greše kada pričaju o optimalnom odnosu penzionera i radnika, ne postoji optimalni odnos, optimalno bi bilo da imamo što više radnika i da smo što bogatiji", kaže on.

Ističe da nije samo Srbija ta koja demografski stari. Čitava Evropa stari, tako da taj odnos koji je postojao posle Drugog svetskog rata - tri radika na jednog penzionera, neće imati ni Srbija, ni zemlje u EU i neće značiti krah penzijsih sistema, već samo zahteva reforme - povećanje starosne dobi, adekvatnu formulu za indeksaciju, a od 2020. švajcarska formula koja će omogućiti održivost penzijskog sistema, kao i predvidivost povećanja penzija. 

"Dobrovoljni fondovi se stimulišu" 

Rast penzija će pratiti rast zarada i stanje inflacije. Penzije će rasti za inflaciju, ali će rasti za polovinu rasta realnog rasta zarada, da bismo imali realni rast i segment međugeneracijske solidarnosti, da standard penzionera delimično prati standard radnika u narednim godinama i decenijama.

Altiparmakov kaže da privatni penzijski fondovi u većini evropskih zemalja predstavljaju dodatni prihod na javnu penziju - to jeste nešto što se svima preporučuje.

"Ono što je greška, što su uradile Slovačka, Mađarska, Bugarska, Hrvatska, Poljska, jeste to što su pokušali da javni penzijski sistem zamene privatnim penzijama i to se, kao što su stručnjaci upozoravali, loše pokazalo jer su penzije još niže i zemlje regiona ukidaju obavezne privatne penzijske fondove", istakao je on.

Srbija je bila na pravom putu, ističe Altiparmakov i dodaje da su praćeni trendovi Zapadne Evrope, a to znači da se prvi penzijski stub reformiše, učini održivim a da se dobrovoljni fondovi stimulišu. 

"Biće potrebno da svi koji mogu dodatno štede i da imaju dodatni izvor pored javnih penzija", zaključio je Altiparmakov. 

broj komentara 7 pošalji komentar
(subota, 30. nov 2019, 23:16) - anonymous [neregistrovani]

Savet

To je poenta celog Zivota,samo mislimo da je u tudjoj avljiji bolje.Samo nesto zameramo,kritikujemo,hvalimo tudje,a za nekoliko godina nestacemo

(subota, 30. nov 2019, 21:54) - anonymous [neregistrovani]

Gastarbeiter

Pogodili ste u centar. Znam jednoga sto zivi u Nemackoj (gde i sa zivim) i ima pet unuka.
Svih petoro nezna srpski jezik (razumeju i pomalo govore, ali to nije to).
Nasa deca komuniciraju na nemackom izmedju sebe.

(subota, 30. nov 2019, 15:48) - anonymous [neregistrovani]

Kao i uvek

Neki se zale da nema radne snage a drugi da je nezaposlenost velika. Ako se otvaraju fabrike to je znak da nezaposlenost opada. Porast nekretnina govori da se ipak bolje zivi .Nazalost oni koji nece da rade nikada nece bolje ziveti .Neki ljudi samo pricaju a nista ne cine da im bude bolje. Moramo se menjati da bi nam bilo bolje. Mislim da smo u Socijalizmu mnogo dobro ziveli i tog zivota narode vise nigdje nema.

(subota, 30. nov 2019, 14:38) - anonymous [neregistrovani]

statistika jedno - realnost drugo

Realna nezaposlenost u Srbiji je definitivno veca nego sto to pokazuje statistika. Ima dosta ljudi starije zivotne dobi koji nemaju posla a posao ne traze jer znaju da ga u svojim godinama ne mogu dobiti. Mnogi rade nesto s vremena na vreme na crno a ima i onih koji redovno rade ali im poslodavac ne placa nikakve doprinose. Pravo stanje ce se videti za nekih 10tak godina kada mnogi ljudi rodjeni 60-tih godina ispune godine za penziju a efektivno imaju veoma mali broj godina radnog staza (ratna desavanja, ekonomske sankcije, tranzicija). Uprkos primetnom privrednom rastu socijalna situacija za mnoge u Srbiji ce ostati i dalje veoma teska.

(subota, 30. nov 2019, 13:59) - anonymous [neregistrovani]

Statistika

Kada pogledate oko sebe i vidite svo siromastvo, potpuno je jasno da je ova prica o smanjenju nezaposlenosti totalna statisticka laz. Rast zaposlenosti bi trebalo da dovede do toga da narod zivi bolje, a vidi se da narod sve losije zivi. Pad nezaposlenotsti na birou ne pokazuje realnu sliku, jer se gradjani ili ne prijavljuju na biro ili se prebacuju na agencije cija se statistika ne uzima u obzir. Iz zemlje nam svakog dana odlaze i mladi i radno sposobni i to je jedini nacin na koji nezaposlenost zaista opada. Nazalost, time opada i broj stanovnika, a svi koji su napustili zemlju se nece vratiti da ovde podizu svoju decu. Njihova deca ce biti Nemci, Austrijanci, Amerikanci...

(subota, 30. nov 2019, 13:37) - anonymous [neregistrovani]

Nista od toga

Otvaraju se fabrike,ali nema ko da radi u njima.Svi odlaze napolje.Pa ko ce da radi za 40.000 din ?Ubrzano Srbija se prazni.To privatnicima ne smeta rade im ljudi od 60 do 74 godine.Tek kad shvate da su svi pobegli odavde povecace plate.Bice kasno svi ce otici.Prave se da do toga nece doci.UBG i NS u skoro svim radnjyma se traze radnici.U velikim marketima rade ljudi u penziji ili deca od 19.gid.ali i oni beze.Niko ne zeli pritisak i torturu.Naravno robovlasnicki sistem u Srbiji samo ubrzava odlazak.

(subota, 30. nov 2019, 10:15) - Srbenda [neregistrovani]

%

U Timockoj Krajini nezaposlenost je preko 50%.Mladi se na biro rada prijavljuju samo kad im trazi poslodavc kao uslov za zaposljavanje,znaci nasa statistika i realnost su dve razlicite stvari.