Gde se radi najduže, a gde je radni vek najkraći

Nezaposlenost u zemljama Evrozone najniža je od 2008. godine, i sada je 7,5 odsto. U Srbiji je pala ispod 10 procenata, na 9,5 odsto.

S druge strane, produžava se životni vek, ali i gornja granica za odlazak u penziju.

Koji je odnos radnika i penzionera, da li ćemo 2050. doći u opasnost da nemo dovoljno radnika da zarade za penziju. 

Najduže se radi u Švajcarskoj, najkraće u Turskoj.

Gostujući u Jutarnjem programu, Nikola Altiparmakov iz Fiskalnog saveta je rekao da su "u penzijskom sistemu ovi trendovi posledica demografskih trendova", gde u Srbiji i Evropi poslednjih 50 godina imamo "demografsko starenje", što nije toliko loš pojam koliko zvuči na prvi pogled - znači da ljudi žive duže. 

"Ono što to mora da prati kako bi penzijski sistemi ostali održivi jeste da se, sa povećanjem životnog veka, povećava i radni vek i da radimo što duže", rekao je Altiparmakov.

Predviđa se da će do 2050. očekivani životni vek porasti za četiri godine. Prema njegovim rečima penzijska reforma iz 2014. godine povećala je starosnu dob za penzionisanje, pre svega žena.

"Sada građani imaju motivaciju da rade do redovne starosne dobi" 

"Uveli smo taj sistem koji smo imali 1964, pa smo u turbulentim 90-im godinama izbrisali - to je sistem penala za prevemeno penzionisanje. Sada građani imaju motivaciju da rade do redovne starosne dobi - to se pozitivno pokazalo na dužinu radnog veka u Srbiji", rekao je Altiparmakov.

Muškarci idu u penziju sa 65. godina, a žene sa 62 godine i šest meseci, sledeće godine će to biti 63, a do 2032. će se polako izjednačiti starsona dob za muškarce i za žene. 

"Ako pogledamo najnovije statistike, ovaj odnos radnika i penzionera u Srbiji se malo popravio i iznosi preko 1,5 radnika, to je rezultat penzijske regforme iz 2014. a i rezultat je povećanja stope zaposlenosti u zadnjih par godina", rekao je Altiparmakov.

"Mislim da kolege greše kada pričaju o optimalnom odnosu penzionera i radnika, ne postoji optimalni odnos, optimalno bi bilo da imamo što više radnika i da smo što bogatiji", kaže on.

Ističe da nije samo Srbija ta koja demografski stari. Čitava Evropa stari, tako da taj odnos koji je postojao posle Drugog svetskog rata - tri radika na jednog penzionera, neće imati ni Srbija, ni zemlje u EU i neće značiti krah penzijsih sistema, već samo zahteva reforme - povećanje starosne dobi, adekvatnu formulu za indeksaciju, a od 2020. švajcarska formula koja će omogućiti održivost penzijskog sistema, kao i predvidivost povećanja penzija. 

"Dobrovoljni fondovi se stimulišu" 

Rast penzija će pratiti rast zarada i stanje inflacije. Penzije će rasti za inflaciju, ali će rasti za polovinu rasta realnog rasta zarada, da bismo imali realni rast i segment međugeneracijske solidarnosti, da standard penzionera delimično prati standard radnika u narednim godinama i decenijama.

Altiparmakov kaže da privatni penzijski fondovi u većini evropskih zemalja predstavljaju dodatni prihod na javnu penziju - to jeste nešto što se svima preporučuje.

"Ono što je greška, što su uradile Slovačka, Mađarska, Bugarska, Hrvatska, Poljska, jeste to što su pokušali da javni penzijski sistem zamene privatnim penzijama i to se, kao što su stručnjaci upozoravali, loše pokazalo jer su penzije još niže i zemlje regiona ukidaju obavezne privatne penzijske fondove", istakao je on.

Srbija je bila na pravom putu, ističe Altiparmakov i dodaje da su praćeni trendovi Zapadne Evrope, a to znači da se prvi penzijski stub reformiše, učini održivim a da se dobrovoljni fondovi stimulišu. 

"Biće potrebno da svi koji mogu dodatno štede i da imaju dodatni izvor pored javnih penzija", zaključio je Altiparmakov.