Šta je doprinelo padu nezaposlenosti

Reforme, uvođenje reda u tržište rada i investicije, bile su ključne za smanjenje stope nezaposlenosti u poslednjih sedam godina, sa rekordnih 25 procenata na devet i po odsto, smatraju stručnjaci. Za dostizanje cilja evropske prosečne stope nezaposlenosti od sedam odsto potrebno je dalje privlačenje investicija, rad na obrazovnom sistemu i sprečavanje odliva mozgova.

Prema podacima Nacionalne službe za zapošljavanje, nakon 2009. godine, kada je stopa nezaposlenosti iznosila 16,1 odsto, kao posledica usporavanja privrede zbog svetske ekonomske krize, broj ljudi bez posla je rastao i dostigao svoj maksimum 2012. godine, kada je prosečna stopa nezaposlenosti bila 23,5 procenata.

Potom je u naredne tri godine došlo do blagog oporavka ekonomije – broj nezaposlenih se smanjivao i sa većim i manjim oscilacijama krajem prošle godine stopa nezaposlenosti je dostigla 12,7  odsto. Tokom ove godine ona je znatno smanjena da bi u poslednjem kvartalu bila 9,5 procenata.

"U poslednjih nekoliko godina je učinjeno dosta na poboljšanju privrednog ambijenta koji je doveo veliki broj stranih broj podsticaja i olakšica koji je nuđen svih poslodavcima i domaćim i stranim je svakako rezultirao većom tražnjom za radnim mestima, ali svakako ono gde smo zabaležili i to ohrabruje, gde je došlo do oživljavanja proizvodne i prerađivačke industrije i to je negde oblast koja je beležila najveću tražnju za radnicima i najveći broj zaposlenih s druge strane trgovina na veliko i na malo, građevinarstvo, IT sektor je beležio veću tražnju za radnicima", navodi Zoran Martinović, direktor Nacionalne službe za zapošljavanje.

Stručnjaci kažu da su se radna mesta otvarala postepeno sa sprovođenjem reformi, privlačenjem investitora i uvođenjem reda u tržište rada.

"Snažan pad neformalne zaposlenosti, zaposlenost u sivoj zoni, u trećem kvartalu ove na treći kvartal prošle godine pala je za celih 46.000 što je rezultat reformi, administrativnih procedura", navodi Miladin Kovačević, direktor Republičkog zavoda za statistiku.

Dragan Đuričin, profesor Ekonomskog fakulteta navodi da postoje značajni faktori ranjivosti ove zaposlenosti.

"Pre svega, poljoprivredno stanovništvo participira sa 15 posto u ukupnom broju zaposlenih. U Evropi je to tri do pet procenata. Takođe, ima oko četiri procenta članova domaćinstva koji imaju dopunske prihode. I najveći faktor ranjivosti su niskoplaćeni, nesigurni poslovi koji su posledica stranih direktnih ulaganja", objašnjava Đuričin.

Prosečna stopa nezaposlenih u Evrposkoj uniji je sedam odsto. I to je cilj koji, prema oceni stručnjaka jeste dostižan i u Srbiji, ali uz određene mere.

"Kada primenimo što je moguće više mera za sprečavanje odliva radne snage, što su aktuelni trendovi u Jugoistočnoj Evropi, ali moramo i da imamo motivacione mere što bi mogao da bude mali Šengen", ocenjuje Kovačević.

Evropski prosek sada imaju Beograd i Vojvodina, ali u poslednje vreme sve više investitora odlučuje i za druge krajeve Srbije čime su regionalne razlike i dalje prisutne, ali se smanjuju "po pitanju novootvorenih radnih mesta".

broj komentara 5 pošalji komentar
(subota, 30. nov 2019, 01:43) - S [neregistrovani]

Pisete kojesta

Ma daj uozbiljite se! 80% zena iz Vojvodine cuva babe po Nemackoj. Statistika je uvek bila tacan broj laznih podataka, tako i ovaj prilog o padu nezaposlenih....

(petak, 29. nov 2019, 20:42) - anonymous [neregistrovani]

Odgovor nazivu

Lido i Kina

(petak, 29. nov 2019, 20:39) - Zdravko [neregistrovani]

To je to

Odlaze ljudi u inostranstvo, odatle pad nezaposlenosti

(petak, 29. nov 2019, 20:27) - anonymous [neregistrovani]

budimo realni

Ne odlaze u inostranstvo samo nezaposleni, već idu i oni koji imaju posao ali žele bolje plaćen.

(petak, 29. nov 2019, 20:09) - Сава [neregistrovani]

Пад незапослености

А да није можда довело до пада незапослености то што нам радно способно становништво одлази у иностранство, или можда што су пооштрени критеријуми на заводу за запошљавање?