Zašto se poljoprivrednici ne osiguravaju češće

Voćar iz Vinče i njegov kolega iz požeškog kraja sa osiguranjem imaju različita iskustva.

"Sa sumom koju nam je osiguranje isplatilo bolje smo prošli nego da nam je svih 80 tona bilo prva klasa", kaže Vladan Novaković iz sela Latvica.

"Jedni isti osiguravaju i jedni isti vrše procenu štete. Kada se to promeni i kada bude nezavisna komisija koja procenjuje štetu, mnogo će bolje biti", navodi voćar iz Vinče.

Sve ideje su dobrodošle u situaciji kada samo tri odsto poljoprivrednika ima neku polisu. Ukupno je osigurano oko 15 procenata biljne proizvodnje i svega pet odsto stočnog fonda.

"To su katastrofalni podaci, a država daje u pet okruga 70 odsto premije osiguranja, u ostalim delovima 40 posto subvencija za to", objašnjava Branislav Nedimović, ministar poljoprivrede.

U proseku petinu cene polise dotiraju i lokalne samouprave.

"Sve kompanije u našoj industriji nose veliku društvenu odgovornost, jer su rezultati u poljoprivredi vrlo komplikovani, štete su uvek jako visoke, ali mi smo zemlja gde je poljoprivreda izuzetno značajna delatnost i namera nam je da iz godine u godinu povećavamo premiju", kaže Mirko Petrović, direktor "Dunav osiguranja".

Razmatraju se različiti modeli, svaki od njih podrazumeva saradnju države i osiguravača. Pojedini i uvođenje obaveznog osiguranja. Turska već 14 godina ima model uz koji je stigla do gotovo dve milijarde polisa prodatih poljoprivrednicima.

"Svake godine se pravi plan kolika će biti premija u kojoj država učestvuje uglavnom do 50 posto, a za neke rizičnije proizvode i manje", naglašava Bulent Karan iz "Halk grupe".

U mnogim evropskim zemljama poljoprivrednik da bi imao pravo na bilo koju državnu subvenciju najpre mora da bude osiguran.