Zašto se poljoprivrednici ne osiguravaju češće

Zbog čestih nepogoda osiguranje u poljoprivredi nije unosan posao za osiguravače. Sa druge strane, poljoprivrednici osiguranje ne smatraju investicijom, već troškom. Kako omasoviti i pojeftiniti tu vrstu osiguranja, razmatrano je na Srpskim danima osiguranja u Aranđelovcu.

Voćar iz Vinče i njegov kolega iz požeškog kraja sa osiguranjem imaju različita iskustva.

"Sa sumom koju nam je osiguranje isplatilo bolje smo prošli nego da nam je svih 80 tona bilo prva klasa", kaže Vladan Novaković iz sela Latvica.

"Jedni isti osiguravaju i jedni isti vrše procenu štete. Kada se to promeni i kada bude nezavisna komisija koja procenjuje štetu, mnogo će bolje biti", navodi voćar iz Vinče.

Sve ideje su dobrodošle u situaciji kada samo tri odsto poljoprivrednika ima neku polisu. Ukupno je osigurano oko 15 procenata biljne proizvodnje i svega pet odsto stočnog fonda.

"To su katastrofalni podaci, a država daje u pet okruga 70 odsto premije osiguranja, u ostalim delovima 40 posto subvencija za to", objašnjava Branislav Nedimović, ministar poljoprivrede.

U proseku petinu cene polise dotiraju i lokalne samouprave.

"Sve kompanije u našoj industriji nose veliku društvenu odgovornost, jer su rezultati u poljoprivredi vrlo komplikovani, štete su uvek jako visoke, ali mi smo zemlja gde je poljoprivreda izuzetno značajna delatnost i namera nam je da iz godine u godinu povećavamo premiju", kaže Mirko Petrović, direktor "Dunav osiguranja".

Razmatraju se različiti modeli, svaki od njih podrazumeva saradnju države i osiguravača. Pojedini i uvođenje obaveznog osiguranja. Turska već 14 godina ima model uz koji je stigla do gotovo dve milijarde polisa prodatih poljoprivrednicima.

"Svake godine se pravi plan kolika će biti premija u kojoj država učestvuje uglavnom do 50 posto, a za neke rizičnije proizvode i manje", naglašava Bulent Karan iz "Halk grupe".

U mnogim evropskim zemljama poljoprivrednik da bi imao pravo na bilo koju državnu subvenciju najpre mora da bude osiguran.

broj komentara 3 pošalji komentar
(subota, 30. nov 2019, 09:02) - anonymous [neregistrovani]

prevaranti

dve godine smo osiguravali, a kad dodju da osiguraju i da uzmu pare tece med i mleko ...
posle nepogode, konkretno su visnje u pitanju kazu da nije sve osigurano kako smo mi mislili i procenjuju stetu na 50%.
pitam ja sad sta mi da radimo sa 50% visnje koju nisu prihvatili, jer ona ne moze da se sortira, a i ako bi se sortirala cena branja bi visestruko bila veca od otkupne cene, a otkupljivaci ni u kom slucaju ne prihvataju ostecenu visnju !!??

(subota, 30. nov 2019, 00:30) - anonymous [neregistrovani]

potreba

Klima je poremećen i poljoprivredi će bitisve težeže. Osiguranje kao što mu ime kaže, garantuje održivost, neophodno je. Zato je pronalaženje nekog modela sa subvecinams države važno, ali da ne bude to stihijno već krajnje predvidiv, makar i obavezno osiguranje ali jeftino. Osiguranja gube na poljoprivrednim polisama ali dovoljno zaradjuju na drugim.

(petak, 29. nov 2019, 22:25) - anonymous [neregistrovani]

Osiguranja

Ne bi bila ni smisljena da nisu uvek oni na dobitku.