Kinezi snimili dokumentarac o srpskoj hrani, "zaludela" ih rakija i feferone

Proizvodnju sira zabeležili su na Homolju, farmu junadi su snimili u Šapcu, plantažu voća u Rumi. Tu ih je dočekao resorni ministar Branislav Nedimović.

"Mi smo jedan od najvećih, pored Kine, jedan od najvećih proizvođača šljive na svetu", kaže ministar Nedimović. 

Dokumentarac o srpskoj hrani emitovaće se početkom naredne godine na Kineskoj nacionalnoj televiziji, specijalizovanom poljoprivrednom kanalu i u novim medijima, kako kineski kolega Džao Cekuen, naziva društvene mreže. Za 30 godina karijere obišao je gotovo ceo svet.

"Kinezi ne znaju mnogo o srpskoj hrani. Postoji veliki prostor za bolje upoznavanje. Mi ćemo im reći da su ovde klimatski uslovi odlični, a hrana ukusna. Kineski potrošači traže sve više mesa visokog kvaliteta što vi imate. Srpska vina nisu lošija od najpoznatijih u Evropi", kaže Džao Cekuan, novinar i producent iz Kine.

Pre potrošača u kvalitet srpske robe treba ubediti trgovce. Za oko dve godine izvoz vina je porastao za skoro 130 odsto. Samo jedna kineska kompanija uvezla je srpsku junetinu vrednu 60 miliona dolara.

"Ja mislim da ćemo sledeće godine imati jedan potpuno novi kvalitet, jer oni sad žele da ulažu i u proizvodnju goveda ne da sami to rade, nego da ulažu u kooperante u srpskoj poljoprivredi mislim da će to biti kvalitativan pomak", kaže Nedimović.

Ekonomski i politički interes postoji. Ipak, veći izvoz hrane u Kinu sputava transport dug 45 dana. Dok ga pruga preko Mađarske i Rusije ne skrati na 12 dana, bolje će prolaziti dugotrajni proizvodi poput jabuke.

"Cela regija je nekako krenula u proizvodnju voća i to smo videli kao dobar momenat i uložili smo u voće i nekajemo se danas kolika je kina ja mislim da mi ne možemo da proizvedemo kad bi celu vojvodinu zasadili jabukom", kaže jedan investitor.

Kolege iz Kine najviše su bile zainteresovane za proizvodnju mesnih i mlečnih proizvoda kao i za jabuku. Profesionalno. Privatno su se interesovali za rakiju i feferone.