Kako je Deda Avram izlečio dinar

Bili smo milijarderi po nulama na novčanicima, a ništa nismo mogli da kupimo. Štampanje para bez pokrića obezvredilo je plate i penzije tokom 40 meseci koliko je trajala hiperinflacija.

"Kod nas se svi problemi rešavaju povećavanjem države a ne smanjivanjem države. Kome god šta padne na pamet - od farbanja kule Nebojše, do kulture, marketinških centara do poluiskorišćenih zgrada, bruka jedna sve zajedno", rekao je svojevremeno Dragoslav Avramović, guverner NBS od 1994. do 1996. godine.

Krajem januara 1994. počela je primena Avramovićevog programa stabilizacije i uvođen je novi dinar ubrzo nazvan "Avram".

"Avramović je izvukao jednu ključnu liniju, ključnu preporuku, a to je bilo – fiksirajte kurs dinara i učinite ga konvertibilnim. Ta mera je ekstremnu inflaciju koja se mesečno merila na nekoliko miliona procenata oborila za nedelju dana na nulu", objašnjava Pavle Petrović, predsednik Fiskalnog saveta.

Novi konvertibilni dinar je zvanično vredeo jednu nemačku marku. Prve su dobili penzioneri ali kupovna moć nije bila velika.

"Znači dinar nije bio konvertibilan u pravom smislu i takav je bio manje vredan. Program je mogao da uspe da smo otklonili deficit i bez spoljne podrške", navodi Diana Dragutinović, profesorka ekonomije.

Pokretač hiperinflacije treće po obimu u istoriji čovečanstva bio je raspad Jugoslavije, podsećaju stučnjaci i dodaju da je tvorac same hiperinflacije rimski imepertor Dioklecijan koji je 80 odsto srebra zamenio kovanicama bez srebra, pa je ljudima za pogaču umesto jednog novčića bila potrebna kesa novih para.

"On je izdao dekret da će da izvrši smrtnu kaznu svima koji ne poštuju cene koje će on da fiksira. Desilo se samo to da su svi trgovci pobegli iz Rima", navodi Danica Popović, profesorka Ekonomskog fakulteta.

Ekonomisti tvrde da je najbolja brana protiv hiperinflacije nezavisna Narodna banka, uz podsećanje da je Deda Avram u Skupštini, kada je smenjen sa funkcije guvernera, rekao: "Neću da štampam pare".