Bitka za kupce: Hipermarketi vs. male radnje

Tržište Srbije znatno je promenjeno, a dolazak svetskih trgovinskih lanaca uticao je na sve. Neki nastaju, neki nestaju, a male radnje prilagođavaju poslovanje novim uslovima. Stiče se utisak da najviše dobijaju potrošači jer je ponuda veća nego ranije.

Neke srpske proizvode iz trgovinskog lanca "Lidl" odnedavno možete kupiti i u inostranstvu. Uslovi za početak izvoza su dobar kvalitet, dovoljne količine i kontinuitet isporuke i naravno da za takvim proizvodima postoji potreba i na stranom tržištu.

"Podržavamo dobavljače da unapređuju proizvodnju i uvode sertifikate jer na taj način možemo da kroz našu maloprodajnu mrežu izvozimo njihove proizvode. U ovom trenutku somun iz Srbije se prodaje u Bugarskoj, tost hleb u Sloveniji, a mladi sir i kesice supe u Hrvatskoj", navodi Martina Petrović iz kompanije "Lidl" Srbija.

Mirko Kovačević, proizvođač kafe iz Užica našao je svoj poslovni interes u partnerstvu sa jednim trgovinskim lancem.

"Plan sledeće godine je proširenje proizvodnje. Započeli smo i izgradnju nove hale koja će biti puštena u rad polovinom sledeće godine sa novom i savremenom opremom gde ćemo zaposliti određen broj radnika", navodi Kovačević.

Sa druge strane, Davorin Danilović nije se poslovno vezao za velike trgovinske lance. Specijalizovane radnje postoje u Evropi, a on je ideju dobio u Italiji i Španiji, pa je svoju malu radnju otvorio u Beogradu.

"Sam odnos prema tom kupcu je potpuno drugačiji nego u marketima, hipermarketima. Mi se posvećujemo njemu. Da mu izađemo u susret, da nabavimo ono što nemamo, da nabavimo ono što njemu treba. E, to je ono što je bitno, oni to osete i vraćaju se uvek. I to je razlika između nas i velikih lanaca, jer tamo vas niko ne poznaje", objašnjava Danilović.

Kako ući u trku sa velikim trgovinama

Srpsko tržište je relativno malo i nema kapacitet nabavke multinacionalnih sistema. Kako ući u trku sa velikim trgovinama, jer najveći tržišni udeo u Srbiji i dalje imaju male radnje.

"Mali dobavljač ne može da bude toliko konkurentan za veliki sistem, ali je svakako zanimljiv za potrošače. Zbog toga dobar spoj i pravljenje dobre koalicije između malog proizvođača i malog trgovca može dovesti do dobrog rezultata", objašnjava Žarko Malinović iz Privredne komore Srbije.

Potrošači u Srbiji u kupovinu odlaze češće, kupuju više mesa, testa i smrznutog povrća. Važan deo potrošnje čine sveže voće i povrće. Oni žele prihvatljivu cenu, širok asortiman, dobru ponudu i kvalitet, pokazuju istraživanja. Najveća borba na tržištu očekuje se upravo u tim segmentima.

broj komentara 3 pošalji komentar
(nedelja, 24. nov 2019, 22:54) - anonymous [neregistrovani]

bogati

Problem je u tome sto bogati stite interese bogatih. Onaj ko kupi 1000 artikla dobije mnogo bolju cenu od onog malog koji ce kupiti samo 10 jer ima samo jednu radnju. To je isto kao i sa stocarima gde onaj koji proizvodi dnevno 10 litara mleka kao sto je od davnina bilo kada je svaki seljak imao bar po jednu kravu , sada po ceni koju dobiva ne moze ni troskove da pokrije ,sto je uzrokovalo unistenjem stocarstva dok oni sto imaju farmu dobivaju i do tri puta vecu cenu .

(nedelja, 24. nov 2019, 21:52) - Грађанин [neregistrovani]

Мале радње су лоше

Господине, мале радње имају лошу хигијену, мањи избор производа, веће цене, а најважније од свега власници малих радњи израбљују своје запослене, плаћају их на црно или сиво и тиме поткрадају све нас.

(nedelja, 24. nov 2019, 21:21) - Saša pariz [neregistrovani]

Samo male radnje

Ja kao mesar, radio sam najviše u male radnje a radio sam nesto malo u markete.Kvalitet je uvek bolji kod malih privatnika jel znaju njihov posao da rade s ljubavlju a u market važi biznis i profit.Kad market zaposli jednu osobu on uništi celu radnju sa dva ili tri radnika.Zato kad god mogu idem po malim radnjama i u Francuskoj i Srbiji.Tako ćemo bolje uštedeti i sačuvati posao za mnoge ljude.