Fiskalni savet: Višak u budžetu za investicije, a ne za plate

Akcize, porez na dobit, i neporeski prihodi lako bi mogli da premaše plan naplate, sa druge strane poboljšana je i struktura rashoda u novom budžetu.

Predsednik Fiskalnog saveta Pavle Petrović navodi da se povećavaju javne investicije u infrastrukturu, a da se smanjuje opterećenje rada. Ističe da su ta sredstva mogla biti mnogo viša da nisu otišla na povećanje zarada.

Poresko opterećenje zarada biće 61 odsto, Fiskalni savet se zalagao da to bude 58 procenata, ali ne i za svaku vrstu poreske olakšice.

Član Fiskalnog saveta Nikola Altiparmakov napominje da je dobro što Vlada nije podlegla neosnovanim zahtevima pojedinih lobističkih grupa, navodeći kao primer smanjenje poreza na profit preduzeća i neke olakšice koje nisu davale nikakve rezultate.

"U velikom delu ekonomske strukture, mislim da je budžet odgovoran i da nije predizborni", ocenio je Altiparmakov.

Predloženim budžetom planiran je stvarni rast javnih investicija za dvesta miliona evra.

"Loše upravljanje i previsoka prosečna plata u EPS-u"

Taj budžet je početak najavljenog srednjoročnog investicionog plana Vlade i zbog toga Fiskalni svet smatra da je poslednji trenutak za reformu EPS-a koji bi mogao da bude nosilac investicija.

Pre toga morao bi da se reši viška od deset odsto zaposlenih, krađe struje, tehničkih gubitaka i lošeg upravljanja.

Pavle Petrović kao problem vidi previsoka prosečna primanja u EPS-u.

"Naša procena je da će 2020. prosečna plata biti 100.000 dinara, što je zaista ogromno kada govorimo o prosečnoj plati", kaže Pavle Petrović.

Druga podatak na koji je Petrović ukazao je prosečna plata nekvalifikovanog radnika, koja je bila 57.000 dinara, što je, kako je napomenuo, 20 odsto više od prosečne zarade u celoj zemlji.

Iz Fiskalnog saveta procenjuju da bi EPS posle reforme iz sopstvenih sredstva mogao čak upola da poveća sadašnje investicije. Smatraju i da je najavljeno poskupljenje struje opravdano, ali da treba nastaviti sa subvencijama ugroženim kategorijama.