Bela knjiga stranih investitora – napredak Srbije i potreba za jasnijim propisima

Šesnaestu godinu zaredom, Savet stranih investitora u Beloj knjizi ocenjuje poslovnu klimu i daje preporuku Vladi šta da čini, kako bi poboljšala privredni ambijent u državi i povećala životni standard građana. Najbolje su ocenjeni Zakon o javnom beležništvu, industrija nafte i gasa i duvanska industrija. Oblasti sa najslabijim učinkom su radno pravo, posebno zapošljavanje invalida, poreski postupak i javne nabavke.

Predstavnici stranih ulagača danas će razgovarati o tome sa delegacijom Vlade, a uoči tog susreta i predstavljanja rezultata, predsednica Upravnog odbora Saveta stranih investitora Jana Mihajlova govorila je za RTS.

Prošle godine u ovo vreme dali ste ocenu da Srbija beleži stabilan, ali umeren napredak u reformama. Ima li boljitka u ovoj 17. po redu Beloj knjizi, koju predstavljate i vlastima i građanima?

Mi smo ocenili da Srbija ide napred, da napreduje na jedan stabilan način. Mnoge stvari su se desile na jedan pozitivan način, makroekonomska situacija je stabilna i to smo prepoznali. Nešto se ove godine promenilo i to, na sredini ove godine želimo da kažemo, da je ostvaren veći stepen i napredak u reformama i to sedam procentnih poena, tako da će ove godine Bela knjiga prijaviti 41 posto napredak u smislu reformi. To je jako dobro dostignuće, što znači da je situacija u reformskom procesu uspešna, stvari idu napred. 

Imate preporuke i zadatke koje dajete Srbiji. Ciljevi su konkurentnija poslovna klima, jaka privreda koja može da parira razvijenim tržištima i visok životni standard. Šta je ono što Srbija još može da uradi i šta je to urgentno što bi trebalo uraditi?

Dozvolite mi da kažem da sve preporuke, koje dajemo imaju za cilj jači ekonomski rast i bolji životni standard. U toku prošle godine, Srbija je jako dobro napredovala u smislu usklađivanja propisa sa evropskim zakonodavstvom. To je korak napred, ali ono što sada tražimo je da strukturne reforme idu napred, makroekonomija mora da bude stabilna i, na kraju, naše treće očekivanje je da se sprovode zakoni. 

Predlog budžeta za 2020. prvi put posle mnogo godina nije štedljiv, nego investicioni. Kako Vi ocenjujete taj zaokret u planiranju državne kase?

Mi uvek pozdravljamo nove investicije. Činjenica da Srbija privlači više stranih investicija govori da nastavlja da se razvija i da razvija dobru reputaciju za ulagače. To nije slučajno, naravno, to je stvar izbora. Veliki posao je urađen od strane države da promoviše Srbiju kao destinaciju koja je prijateljski nastrojena prema investitorima. Nove investicije donose i nova radna mesta, ali doprinose razvoju malih i srednjih preduzeća, jer privlače i srpske dobavljače u projekte. Sve je to jako pozitivno i dobar znak za ekonomiju. Možemo samo da pozdravimo nove investicije u Srbiju. 

U smislu promene radnih propisa i zakona, zalažemo se pre svega za transparentne propise, koji će biti laki za razumevanje i koji će pomoći radnoj snazi. Naše članice zapošljavaju stotine hiljada ljudi. Potrebni su jasni propisi koji regulišu odnos radnika i poslodavca. Srpski građani moraju imati jasnu sliku o tome kakav je odnos sa poslodavcima. Na primer, jedna od oblasti za koju se godinama zalažemo je lizing zaposlenih. Mi se zalažemo za pojednostavljivanje propisa. Jedna od oblasti na kojoj stalno treba raditi je izračunavanje plata. Za mnoge ljude u Srbiji to nije jasno – šta sadrži njihova zarada. Mora se pojednostaviti i zakon o strancima, kako bi kompanije mogle da pozovu inostrane radnike, koji bi pomogli razvoj srpske ekonomije.

Već neko vreme i Srbija se zalaže za to da pojednostavi javne nabavke, da što manje ima korupcije u toj oblasti. Gde smo stigli sa postupkom javnih nabavki? Vlada je usvojila i novi predlog zakona o javnim nabavkama pre mesec dana. Jeste li pričitali taj nacrt? Imate li neki predlog? 

Pre svega, oblast javnih nabavki je vrhnski prioritet i za građane, i za preduzeća. Zakoni iz 2012. i 2014. nisu bili dovoljno precizni, nisu se u dovoljnoj meri bavili borbom protiv korupcije. Mi se zalažemo za to da se zakon formuliše tako da ne samo formalno čini proces stabilnijim i jasnijim. Na primer, ono što bi trebalo regulisati, mi to zovemo neuobičajeno niske ponude. Kada se radi neki veliki projekat na strani države, potrebno je da se izaberu kvalitetni akteri za tender, kako bi usluga koja se pruža bila najvećeg mogućeg kvaliteta.

Digitalizacija je prilično dobro ocenjena. Za šta smo u tom resoru dobili pohvale?

Veoma pozitivne stvari su se desile, mislim da je jako vidljivo koliko je ta oblast važna za sve i za nas kao preduzeća i za državu. Videli smo i pohvalili smo pozitivna dešavanja. Na primer, činjenica da se sada elektronski dokumenti jednako tretiraju kao pisani dokumenti. To je izuzetno važno. Tu mogu stvari da idu još brže tako da Srbija dođe na još jedan viši napredni nivo u poređenju sa zemljama u EU i regionu. Veoma dobar napredak je ovde postignut.

broj komentara 0 pošalji komentar