Londonska berza, kako se kotirati na prestižnoj finansijskoj pijaci

Srbija je posle prodaje državnih obveznica od milijardu evra u junu na Londonskoj berzi, ovog meseca prodala još jedan paket reemitovanih obveznica. Reč je o sumi od 550 miliona dolara i sa kamatom od 1,25 odsto, nižoj od obveznica emitovanih u junu. Istovremeno, NLB banka obeležava godinu dana otkako je na Londonskoj berzi, prestižnoj finansijskoj pijaci u Londonu.

Ekonomija voli velike brojeve, zato aplauzi i sa Londonske berze. Godinu dana od početka kotiranja, akcije "NLB grupe" na toj berzi su porasle i isplaćena je dividenda sa prinosom od 13 odsto. Ta grupacija potvrđuje da se ceo koncept poslovanja zasniva na rezultatima zemalja u kojima radi, a to je prostor Zapadnog Balkana i posebno Srbije.

"Zapadnom Balkanu je potrebno dati perspektivu. Ako mogu skandinavci da imaju zajednički ekonomski prostor i ako samo jedan evro zašto mi ne možemo na Balkanu. Verujemo da ćemo sa velikim i sa našim nastupom na srpskom tržištu gde imamo veliku ambicije za rast. Mi želimoi u Srbiji tu poziciju nadgraditi", izjavio je Blaž Brodnjak, predsednik grupacije "NLB" banke.

Kada kupuju akcije investitori postavljaju pitanja, sugerišu i predviđaju poslovanje. Kotiranje na Londonskoj berzi nije jeftino, a trguje se isključivo u funtama. Ako firma nije iz Ujedinjenog kraljevstva trguje se vlasničkim hartijama.

"Znači kotacije preko Londonske berze je dokaz viokog standarda upravljanja i odgovornosti u poslovanju. Tako da svako ko se kotira na tim berzama prolazi jako detaljni testni period, jako veliku i detaljnu kontrolu koja na kraju i kroz vreme daje veliki standard", naveo je Branko Greganović, predsednik Izvršnog odbora "NLB" Srbija.

Londonsku berzu osnovao je 1571. godine Tomas Grešam pod patronatom engleske kraljice Elizabete prve. Ovde se trguje sa 6.000 milijardi dolara akcija dnevno. Berza beleži burnu istoriju pa znamo da je 1997. prešla potpuno na elektronsko poslovanje. Posle upada anarhista 2011. dobila je jako obezbeđenje, u nju se ne može lako ući i smatra se privatnom svojinom.

Berzanski posrednici najviše vole inovativne kompanije koje za kratko vreme donesu i veliki prinos. Inovativna laboratorija 39 u Londosnkom sitiju, poslovnom srcu grada, ima na stotine takvih kompanija.

"Proizvodimo softvere za digitalne radnike. U svetu već ima milion digitalnih činovnika, a za tri godine biće ih tri puta više. To su roboti koji bez pauze rade sa ljudima. Koštaju 8.000 dolara godišnje, jeftiniji su od ljudskog rada, ubrzo će zameniti činovnike", istakao je Gorem Bansal iz kompanije "R klaud".

Nikolas Lends iz "R klauda" je naveo da je najbolja je kombinacija robota i radnika, ali kompjuterski radnici već sada izveštavaju, pišu fakture i obračunavaju porez.

"Ipak, još će morati da sarađuju sa ljudima dok ne počnu samostalno da odlučuju", kazao je Lends.

Investitori ne kriju da vide Zapadni Balkan kao jedinstveno tržište i tako koncipiraju organizaciju kompanija. Potencijal Srbije je i u inovativnim tehnologijama, pa bismo uz banke, uskoro mogli da vidimo još firmi na Londonskoj berzi. 

broj komentara 0 pošalji komentar