Petrović: Za veći rast neophodne strukturne reforme

Predsednik Fiskalnog saveta Pavle Petrović kaže da Srbija ima trend rasta između tri i 3,5 odsto što je manje od zemalja centralne i istočne Evrope. Smatra da Srbija ima stvarni potencijal da raste oko pet odsto.

Petrović je na konferenciji koju je organizovala Beogradska berza rekao da bi rastom od oko pet odsto Srbija sustigla zemlje centralne i istočne Evrope što je, smatra, moguće, ali ističe da su za to potrebne strukturne reforme.

Ocenio je da su planovi za 2020. u oblasti fiskalne politike u užem smislu dobri, s ozbirom na nizak deficit ukupnog konsolidovanog budžeta od 0,5 BDP, za koji navodi da je odgovarajući nivo za Srbiju koji omogućava značajno smanjenje javnog duga.

Naveo je da će se pri takvom deficitu javni dug, koji je trenutno nešto iznad 50 odsto BDP, smanjivati za dva odsto godišnje.

Petrović kaže da je srednjoročnom politikom koju je Vlada najavila u fiskalnoj strategiji u sledećim godinama predviđen nizak deficit, što bi značilo da će se javni dug i dalje smanjivati.

"Naša je preporuka da dug ide ispod 45 odsto, da to bude gornja granica zato što obezbeđuje makoroekonomsku stabilnost i smanjuje rizik zemlje", rekao je predsednik Fiskalnog saveta.

Naglasio je da istraživanja pokazuju da smanjenje javnog duga vodi ka ubrzanju privrednog rasta.

"Ključna karika – domaće privatne inicijative"

Makroekonomska stabilnost će, rekao je Petrović, biti obezbeđena i u 2020. godine, a po planovima Vlade, i u godinama koje slede, ali je naveo da je osnovi problem Srbije nizak privredni rast.

Primećuje, kaže, da se Vlada zadovoljava makroekonomskom stabilnošću i niskim deficitom, ali da ne čini važan korak dalje, a to su, navodi, strukturne refome koje bi pospešile privredni rast.

Smatra da bi reforma javnih preduzeće, među kojima je najveće EPS, mogla da bude generator investiranja i privrednog rasta što danas, kaže, nije slučaj.

Prema njegovim rečima, niske javne i privatne investicije se koče zbog problema u vladavini prava i nivou korupcije koji postoji.

"Domaće privatne investicije su jedna od ključnih karika koje bi mogle da postaknu privredni rast, tu vidim ulogu tržišta kapitala", rekao je predsednik Fiskalnog saveta.

Naveo je da deo privatizacije preostalih javnih preduzeća ide u dobrom pravcu, ali i naglasio da su glavni problem ona preduzeća koja će ostati u državnom vlasništvu, a koja se ne reformišu, te da tu misli na EPS.

broj komentara 1 pošalji komentar
(sreda, 13. nov 2019, 13:21) - anonymous [neregistrovani]

Ekonomisti

Se slazu da ovaj "rast" od 3....3,5% je vrlo slab .Nama treba bar 7-8%,a to nema ni u snu. Steta.