Stanovi u Srbiji se najčešće kupuju za keš, "obrće se" sve više novca

Tržište nepokretnosti u prvoj polovini godine beleži promet od milijardu i 800 miliona evra, od čega se gotovo milijardu evra obrne u Beogradu. Nove vlasnike ima 47.000 nekretnina. Iako je obim prodaje manji, količina novca potrošenog za nekretnine veća je za 200 miliona evra. Razlog je veća cena novogradnje.

Najskuplji kvadrati prodati su na lokaciji Beograda na vodi gde je nekoliko stanova, koji će se tek graditi, prodato po ceni većoj od 7.000 evra po kvadratu. Reč je o luksuznim stanovima koji će imati pristup sadržajima hotela u istoj zgradi.

Na toj lokaciji stanovi se prodaju i po 2.200 evra po kvadratu. U Beogradu je u prvoj polovini ove godine prodato 8.800 stanova. Prosečna cena novogradnje je 1.700 evra, a starih stanova 1.300 evra po kvadratu.

"Novogradnju karakteriše veće povećanje prosečnih cena. To znači da u starogradnju i porast cena za stanove bio od šest do osam odsto, zavisi da li se radi o Beogradi ili Srbiji, a u novogradnji je porast na teritoriji Srbije za Beograd 13 odsto", ukazuje Marija Rašković, načelnik Odeljenja za procenu i vođenje vrednosti nepokretnosti RGZ.

U Beogradu je dosta stranih investitora, ali i kupaca iz inostranstva.

"Procentualno je 50 odsto tih ljudi koji vide to kao investiciju. Beograd je grad koji je uvek bio atraktivan, sada, kad je stabilna makroekonomska situacija, oni to vide kao signal da treba da investiraju i da će u jednom vremenskom periodu tu svoju investiciju i da povrate rentiranjem", napominje Zorana Aćimović iz CBRE – internacionalne konsultantske kuće za nekretnine.

U nekim beogradskim opštinama prodati su stanovi i po 600 evra po kvadratu, a bilo je i prodaje novogradnje za nešto više od 700 evra. S druge strane, najatraktivniji stambeni blokovi u centru na Novom Beogradu podižu cene i na više od 3.000 evra po kvadratu.

S takvim cenovnikom – izgradnja stanova postala je jedan od unosnijih poslova.

"Cena se kreće od 420 pa do nekih 900 evra po kvadratu bruto površine, zavisi od opremljenosti, materijala, znači, to je proizvodna cena. Cena usluge, zemljišta, opremanja zemljišta, projektovanja, razne dažbine i komunalije zna da u većini slučajeva pređe cenu proizvodnu", kaže Goran Rodić iz Građevinske komore Srbije.

Najviše je onih koji stanove kupuju za keš. Prosečna cena stanova koji su kupljeni na kredit je 1.300 evra po kvadratu.

broj komentara 8 pošalji komentar
(petak, 06. sep 2019, 11:41) - anonymous [neregistrovani]

Kratko objasnjenje kako funkcionise prodaja stanova, tj. kako rade agencije!

Obicno ljudi prodaju nekrentinu, a za dobijeni novac kupuju stan/kucu, manju, na drugoj lokaciji itd. od drugog vlasnika koji dobijenim novcem kupuje od treceg, koji kupuje od cetvrtog itd.... U, da ga tako nazovemo, ''lancu'' moze da bude vise vlasnika stanova koji resavaju svoje stambeno pitanje.

Najprostije receno - od novca za prvu kupljenu nekretninu, koji bukvalno ide iz ruke u ruku prodavaca, a potom kupaca, kupuju se i prodaju svi ostali stanovi u ''lancu'' (za sta agencija, logicno, naplacuje svoj procenat, najcesce i od kupca i od prodavca).

(petak, 06. sep 2019, 09:59) - anonymous [neregistrovani]

Вештачко подизање цена нема везе са реалним стањем на тржишту!

Има много непродатих станова, нарочито на ''лошијим'' локацијама по Београду (нпр. Миријево, Војни пут у Земуну) где је квадрат за нов стан 800-1000евра!

(petak, 06. sep 2019, 09:45) - Valter [neregistrovani]

Beograd je svetski grad

Beograd je postao svetski grad. Srbija belezi rezultate realnog ekonomskog rasta, i od nedavno smo postali vrlo povoljna investiciona zona sa vaznim geostrateskim polozajom. Trgujemo sa istokom i zapadom, a pri tome smo uradili reforme i postali stabilno investiciono podrucje, Sve ovo zajedno je doprinelo da se odpocnu i reakizuju veliki svetski projekti sto je doprinelo da ne samo lokalni kupci, nego i internacionalni kupci, najcese nasi gastosi, investirajunu u nekretnine u Beogradu i atraktivnim lokacijama u Srbiji. Sada je pametnije kupiti stan u Beograde nego ulagati u naduvanim nekretninama metropola na zapadu, koje su dostigle vrhunac emisijom novca.

(petak, 06. sep 2019, 09:19) - anonymous [neregistrovani]

kupovina stana za kes?

pranje para

(petak, 06. sep 2019, 03:19) - Pera [neregistrovani]

Bg

Nikad neću kupiti stan u BG

(petak, 06. sep 2019, 01:29) - anonymous [neregistrovani]

Закон понуде и потражње

Већ сада је понуда већа од потражње, што је сасвим логично када се број становника смањује и то драстично.
Ово привидно повећање цена је углавном због Београда на води где елита и богатији купују станове и то је подигло просек.
Ја имам стан у релативно добром крају Београда, стално пратим цене из радозналости, већ 5-6 година цена се није променила ни 2%.

Како закон понуде и потражње делује показаћу вам на примеру Сиднеја где живим.
Моју прву кућу сам купио 1989. у радничком делу Сиднеја, нова трособна кућа на 5 ари плаца плаћена 90 хиљада долара, иста та кућа данас је око 750 хиљада долара, и даље је раднички крај.
Тада је Сиднеј имао 2,8 милиона становника а данас 5,5 милиона, поред природног прираштаја још 80 хиљада миграната стиже сваке године у Сиднеј, град који вероватно најбрже расте и потражња је константо већа од понуде што гура цене горе, плус Кинези из Кине купују на велико некретнине и не питају за цену, инвестирају (или перу паре), није ни важно јер паре остају у Сиднеју.

По мени, будућност трговина некретнинама у Србији није светла, коме продати када људи нестају а то да ћемо ми који смо отишли да се вратимо не пије воду, долазимо док су нам родитељи живи а онда остајемо где су нам деца и унуци и гледамо да некако продамо оно што нам је остало у Србији, нажалост то је тужна реалност.

(četvrtak, 05. sep 2019, 22:14) - anonymous [neregistrovani]

Dobro je ako i novi gastarbajteri kupuju ovde

Naši ljudi otišli u skupili pare pa kupuju stanove. Kod nas nikad ne bi otplatili stan na kredit. Važno je da donesu pare ovde, ko Turci iz Nemačke u Tursku.

(četvrtak, 05. sep 2019, 21:56) - Vladimir [neregistrovani]

Beograd

Uzevši u obzir da se Srbija prazni što zbog negativnog prirodnog priraštaja, što zbog veoma velikog odlaska mlađih u inostranstvo broj ljudi se ipak smanjuje bez obzira na priliv stanovništva koji će vremenom da jenjava jer će biti i sve manje onih koji dolaze. Zatim gradi se nekoliko hiljada stanova pa shodno tome nije daleko kada će ponuda biti veća od potražnje pa će i cene znatno biti korigovane.