Elektronska prijava sezonaca, ko je na dobitku

Za neke je dodatni prihod pred letovanje, a neki su od sezonskog branja odškolovali decu. Kako bilo, od 1. januara najveći broj njih, poslodavaci su elektronski prijavili na penzijsko, invalidsko i zdravstveno osiguranje u slučaju povrede na radu. To ih košta 300 dinara po radniku dnevno, što kažu nije uticalo na smanjenje dnevnice koja iznosi oko 2.000 dinara.

Oko 245 poslodavaca angažovalo je sezonske radnike u poljoprivredi 461 hiljadu puta.

"Za nas je mnogo lakše što se tiče i same isplate radnika sezonskih i što se tiče bezbednosti tih radnika", kaže Ljubomir Milošević, direktor "Naše jabuke".

"Poslodavac ima mogućnosti i da ih odjavi ukoliko je loše vreme ili se taj dan ne radi u polju, tako da oni imaju mogućnost da ukoliko su nezaposlena lica i dalje drže taj status nezaposlenosti ili ako su primaoci nekih socijalnih pomoći, tako da oni ukoliko su angažovani kao sezonski radnici i dalje ostvaruju pravo na ta primanja", kaže Zoran Jakovljev iz GIZ-a. 

Najbrojniji sezonci su mladi od 18 do 30 godina ili sredovečni od 46 do 60 godina.

"Mladi dođu, odu, oni nisu toliko ni pouzdani što se toga tiče. Čast izuzecima, ima tu i dobrih momaka i devojaka, ali mahom su stariji radnici pouzdaniji što se tiče redovnih dolazaka", kaže Ljubomir Milošević, direktor "Naše jabuke".

Za ministra poljoprivrede Branislava Nedimovića koji je zajedno sa Naledom inicirao elektronsku prijavu sezonaca, projekat je uspešniji od očekivanog. Kaže da su na dobitku i država i radnici.

"Naspram 4.500 ljudi koliko smo imali u celokupnom sistemu po prethodnim propisima, mi sad imamo već 20.500 ljudi. Ideja nam je da povećavamo broj dana kod poslodavca, to je sada 120, da povećamo na 150, možda čak 180. To nam sad traže proizvođači kojih je već 240 u sistemu i oni su svi sad u igri a ranije su bili u crnoj zoni", kaže Nedimović.

Stručnjaci za radno pravo pozdravljaju povećanje ekonomskih prava radnika, ali ističu da mora da se radi i na poboljšanju socijalnih prava.

Sindikalno organizovanje ili pravo na štrajk u Srbiji su omogućeni samo zaposlenima. U Zapadnoj Evropi ta prava se priznaju i zaposlenima preko agencije, odnosno angažovanim po osnovu ugovora o privremenim i povremenim poslovima.