"Usaglašavanje s trgovinskim režimom EU kad Srbija postane članica"

Komentarišući poruku EK da će Srbija morati da raskine novi sporazum sa Evroazijskom unjom (EAEU), koju je preneo EU obzerver, Ljajić je Tanjugu rekao da je to konstatovanje nesporne činjenice koja je poznata Srbiji, te da naša zemlja neće učiniti ništa da ugrozi svog glavnog spoljnotrgovinskog partnera – EU.

Ministar podseća da u zajedničkoj poziciji EU za otvaranje poglavlja 30, "Ekonomski odnosi sa inostranstvom" iz decembra 2017. godine, jasno stoji da će se od Srbije zahtevati da raskine sve sporazume o slobodnoj trgovini koje je imala sa trećim zemljama.

"To je EU tražila i od Slovenije i Hrvatske, koje su raskinule sve sporazume sa zemljama u regionu, odnosno u okviru CEFTA sporazuma", naglašava Ljajić.

"Ovo nije nikakva novost, nismo nikakav izuzetak u tom pogledu. Jednostavno, radi se o tome da zemlja koja postane članica EU mora da prihvati sve sporazume i trgovinski režim koje zemlje EU imaju sa trećim zemljama", objašnjava Ljajić.

Prema tome, ako je EU imala ili ima sporazum o slobodnoj trgovini sa Južnom Korejom ili Marokom, onda će i za Srbiju, kad uđe u Uniju, važiti ti sporazumi o slobodnoj trgovini sa trećim zemljama, a neće važiti sa onim zemljama sa kojima je Srbija ranije imala zaključene sporazume u toj oblasti.

Lajić kaže da Srbija neće učiniti ništa da ugrozi svog glavnog spoljnotrgovinskog partnera, a to je EU.

"Ne postoji alternativa tom tržištu, jer 65 odsto roba uvozimo i izvozimo iz zemalja EU, prema tome, to je apsolutno glavni spoljnotrgovinski partner i pridržavaćemo se pravila koja važe u EU, kao i procesa pridruživanja Srbije Uniji", navodi Ljajić.

Dodaje da Srbija ne radi ništa što je protivno pravilima EU i da neće ugroziti trgovinske i svake druge odnose sa EU.

Sporazum o slobodnoj trgovini između Srbije i Rusije postoji od 2000. godine, a Srbija bi 25. oktobra trebalo da potpiše trgovinski sporazum sa Evroazijskom ekonomskom unijom.

Ljajić objašnjava da se Sporazum o slobodnoj trgovini do sada odnosio na Rusiju, Belorusiju i Kazahstan, a da će se proširiti na još dve nove zemlje, Jermeniju i Kirgiziju, kao i da se proširuje obim roba koje mogu bescarinski da se izvoze na to tržište od 180 miliona ljudi.

Novina je, navodi Ljajić, da će pet novih proizvoda moći bescarinski da se izvozi iz Srbije.

Reč je o svim vrstama voćnih rakija, svim vrstama ovčjeg i kozjeg sira, 400 tona kravljeg sira, 90.000 litara vinjaka i 2.000 tona cigareta.

"Nema potrebe da se podiže prašina oko nečega što nema političku dimenziju, koja se ovde želi dati. Ovde je u pitanju ekonomsko-trgovinski odnos i naš interes da omogićimo našoj privredi i proizvođačima da izvoze po povoljnim uslovima na veliko tržište", istakao je Ljajić.

Smatra da je to dobar signal i za strane investitore koji dobrim delom dolaze u Srbiju i zbog Sporazuma o slobodnoj trgovini sa Ruskom Federacijom, jer će i oni moći da izvoze bez carina na tržište cele Evroazijske unije.