Inflacija niska i stabilna

Jović je, na predstavljanju avgustovskog Izveštaja o inflaciji na konferenciji za novinare u NBS, istakao da su troškovi finansiranja ostali niski, što je povećalo ekonomsku i investicionu aktivnost u zemlji.

"Inflacija je u proteklih šest godina bila niska i stabilna na nivou od oko 2,0 odsto, što očekujemo i za ovu i narednu godinu", naveo je viceguverner.

Dodao je da je sačuvana finansijska stabilnost, i da je pitanje nasleđenih problematičnih kredita rešeno na održiv način.

"Njihov nivo smanjen je za više od 70 odsto u poslednje četiri godine, a njihovo učešće u ukupnim kreditima smanjeno je na 5,2 odsto", rekao je Jović.

Kamatne stope na dinarske kredite stanovništvu su danas, kako je predočio, dva puta niže, a privredi čak tri puta niže nego što su bile u maju 2013, kada je NBS započela ciklus ublažavanja monetarne politike.

Jović je takođe naglasio da su nastavljena pozitivna fiskalna kretanja i da budžetski suficit u prvoj polovini godine iznosi 0,7 odsto bruto domaćeg proizvoda.

Sve navedeno, kaže, postignuto je uprkos nepovoljnom delovanju pojedinih faktora iz međunarodnog okruženja, prvenstveno usporavanja globalnog privrednog rasta zbog najava dodatnih protekcionistickih mera i zaoštravanja geopolitičkih tenzija.

Dodao je da to "istovremeno potvrđuje da je jačanjem domaće ekonomije, pre svega zahvaljujući ostvarenom smanjenju interne i eksterne neravnoteže i povoljnim makroekonomskim izgledima za naredni period, povećana njena otpornost na nepovoljne uticaje iz međunarodnog okruženja".

Viceguverner je podsetio da je, u svetlu sve izvesnijeg ublažavanja monetarnih politika vodećih centralnih banaka i povoljnih domaćih makroekonomskih kretanja, NBS u dva navrata, u julu i u avgustu, snizila referentnu kamatnu stopu za po 25 baznih poena na aktuelni nivo od 2,5 odsto, što je njen minimum u režimu ciljanja inflacije.

"Time NBS, u uslovima niskih inflatornih pritisaka, nastavlja da pruža dodatnu podršku privrednom rastu i rastu zaposlenosti na održivim osnovama", rekao je Jović i poručio da će centralna banka i ubuduće, prilikom donošenja odluka o monetarnoj politici, pažljivo pratiti kretanja na međunarodnom robnom i finansijskom tržištu i njihov uticaj na ekonomska kretanja u Srbiji.

Trajković: Investicioni plan neće povećati javni dug

Najavljeni investicioni plan vredan više od 10 milijardi evra koji će biti sproveden u narednih nekoliko godina neće uticati na povećanje učešća javnog duga u BDP-u i neće ugroziti fiskalnu održivost, kažu u Narodnoj banci Srbije (NBS).

Zamenik generalnog direktora Sektora za ekonomska istraživanja i statistiku NBS Milan Trajković rekao je na konferenciji za novinare da je godišnji nivo najavljenih investicija zapravo iznos od 10 odsto državnih prihoda i da se to uklapa u postojeći fiskalni okvir države.

Na novinarsko pitanje kako će država obezbediti dve milijarde evra svake godine za finansiranje investicionog ciklusa u narednih pet godina, Trajković je naveo da su 2018. konsolidovani prihodi države bili 2.100 milijardi dinara, što je blizu 20 milijardi evra i da se ove godine očekuje njihov rast od 10 odsto.

Tih 10 procenata odgovara iznosu od dve milijarde evra.

"Ta cifra o kojoj se govori neće nikako ugroziti fiskalnu održivost i uz nastavak čvrste kontrole tekućih rashoda trebalo bi da da vrlo veliki direktan doprinos rastu BDP kroz rast građevinarstva i saobraćaja", kaže Trajković.