Kada ćemo govoriti – nedužan kao Grčka

Grčka ekonomija će se vratiti na nivo na kom je bila pre krize tek 2041. godine, prognoza je Ekonomist intelidžens junita. MMF je nešto optimističniji – nivo iz 2008. godine Grčka će dostići 2031. godine

"U ruke uzimam dinamit čiji fitilj gori", tim rečima je novi grčki ministar finansija Hristos Stajkuras opisao šta će raditi naredne četiri godine.

Grčka pre godinu dana jeste proglasila finansijsku samostalnost. To znači da je istekao treći program koji je grčka imala sa kreditorima, ali to ne znači da će Stajkurasu biti mnogo lakše. Svoj prvi ministarski govor održao je na Ekonomistovoj konferenciji u Atini.

"Period koji je pred nama zahteva zrelost i odlučnost. Pozvani smo da vladamo naredne četiri godine. I mi ćemo vladati tako što će svi Grci imati zajedničku viziju. To je vizija prosperiteta i značajnog progresa! Zato što zaslužujemo bolje! Zato što možemo bolje!", počučio je Stajkuras.

Šta god da nova vlada uradi, dinamit javnih finansija neće eksplodirati, ali se ni fitilj neće ugasiti u narednih nekoliko godina. Problem grčkog duga, naslediće i mnogi ministri finanisija posle Stajkurasa.

Da bi Grčka mogla da vraća dugove, međunarodni kreditori su rekli – grčki budžet mora da bude u plusu sve do 2060. godine. Na tu obavezu ovih dana podsetio ih je i Klaus Regling, direktor Evropskog fonda za finansijsku stabilnost.

"Grčka je prošlog avgusta okončala program finansijske pomoći, posle osam godina fiskalnog prilagođavanja. Primenjene su suštinske i teške mere štednje, kako bi se povratila održivost javnih finansija, povećala otpornost bankarskog sektora i unapredila konkurentnost ekonomije", rekao je Regling.

I posle krize – kriza

Od 2008, kada je krenula kriza i kada je Grčka gledala bankrotu u oči, međunarodni kreditori su kroz tri paketa pomoći čupali ovu zemlju iz dugova. Novim zajmovima. Kroz evropski mehanizam pomoći, takozvani ESM, Grčka je do sada dobila 219 milijardi evra. Ali će ovaj dug grčki građani i privreda vraćati naredne četiri decenije. 

I posle krize – kriza. Tako se u najkraćem može opisati stanje grčke ekonomije godinu dana nakon završetka programa sa Međunarodnim monetarnim fondom. Uprkos svim merama štenje, grčki javni dug gotovo da je ostao nepromenjen. Iznosi 180 odsto i najveći je u Evropi. Kreditna aktivnost banaka stagnira, udeo nenaplativih kredita dostiže skoro 45 odsto. Po tom pokazelju, Grčka je rekorder u evrozoni.

Nezaposlenost jeste smanjena, ali i dalje dostiže oko 18 odsto, po čemu je Grčka, opet, negativni evropski rekorder. Najgore je, ipak, prošlo, kaže za RTS bivši italijanski premijer Mateo Renci. A Italija, poput Grčke, takođe spada u prezadužene evropske zemlje.

"Srećom, Evropa je spasila naše ekonomije. Ali su i naše zemlje spasile Evropu. Tako da nisam zabrinut kada je o javnom dugu reč. Naravo, mora se smanjivati javni dug, ali u isto vreme treba kreirati poslovni model koji će se fokusirati na rast, a ne samo na politiku stezanja kaiša", sugeriše Renci.

Bivša danska premijerka Hele Torning Šmit nada se da će Grčka, sada, kada je okončala program sa MMF-om, imati rast i da će se po rastu približiti evropskim zemljama.

"Bez obzora na to što su oni sada veoma daleko od pretkriznog nivoa zaposlenosti, privrednog rasta i javnog duga, nadam se da postoji i dalje mogućnost da grčka ekonomija ponovo raste, da ljudi počnu da se vraćaju ovamo da rade, da se nezaposlenost smanjuje i približi se evropskom proseku", navodi Torning Šmit za RTS.

Kriza je krenula 2008. A bruto domaći proizvod (BDP), odnosno sve ono što grčki građani i privreda stvore za godinu dana, naglo je padao. Danas je za četvrtinu niži nego pre krize. A lična potrošnja, odnosno sve ono što grčki građani i privreda potroše za godinu dana, za petinu je manja nego pre krize. Ukupne investicije su čak 60 odsto niže nego 2008. godine. Kada će onda Grčka izaći iz krize?

Turizam – svetla tačka grčke ekonomije

Prema proceni Ekonomist intelidžens junita, grčka ekonomija će do 2023. godine rasti po stopi od dva odsto godišnje, odgovara na pitanje RTS-a analitičarka Agata Demaris.

"Da li je to dovoljno? Zaista ne! To je nedovoljno iz dva razloga. Prvi je da je to i dalje nizak rast za dostizanje pretkriznog nivoa. Tim tempom Grčka će pretkrizni nivo dostići tek 2041. godine. Takođe, biće veoma teško smanjiti nivo javnog duga, koji je u ovom momentu 180 odsto, što je veoma visoko", navodi Demarisova.

MMF, koji važi za konzervativnu instituciju, ima vedriju prognozu. Oni tvrde da će se 2031. godine, Grčka ekonomija vratiti na nivo na kom je bila 2008. godine. Dakle, oporavak će stići deset godina ranije. Ali, koja je cena?

Piter Dolman, stalni predstavnik MMF-a u Atini, prognozira da će broj radno sposobnog stanovništva u Grčkoj nastaviti da pada.

"U narednih 15 godine smanjiće se za 40 odsto", upozorava Dolman.

U prevodu, što je manji broj Grka u zemlji, to je veći učinak meren po stanovniku. Šta je rešenje?

"Grčka mora da podrži privatni sektor u nameri da kreira bolje plaćena radna mesta i da privuče emigrante da se vrate ovamo", odgovara Dolman.

U moru loših, postoji ipak i jedna dobra vest. To je turizam.

"Turizam je svetla tačka grčke ekonomije. Prošle godine Grčku je posetilo 30 miliona turista i to je zaista svetska tačka grčke ekonomije", zaključuje Demarisova.

Jasno je zašto je nova grčka vlada u ruke uzela dinamit čiji fitilj gori. Sreća je u tome što neće eksplodirati. Nesreća je što će taj dinamit decenijama ići iz ruke u ruku.