Mihajlović: Hoćemo da uključimo Severnu Makedoniju i Grčku u projekat brze pruge

Zorana Mihajlović je, gostujući u Dnevniku RTS-a, navela da je izgradnja brze pruge Beograd–Budimpešta najveći infrastrukturni projekat u ovom delu Evrope, kao i da je vrednost blizu dve milijarde dolara kroz Srbiju, odnosno četiri milijare dolara Beograd–Budimpešta.

Sutra će biti održan trilateralni sastanak radne grupe Srbije, Mađarske i Kine o izgradnji te brze pruge, a Mihajlovićeva kaže da će na sastanku videti dokle se stiglo sa radovima.

"Mi se sastajemo da vidimo gde smo stigli, da li zaista radovi teku. Što se srpske strane tiče zaista sve teče onako kako je i planirano. Beograd–Stara Pazova se radi, Stara Pazova–Novi Sad takođe. Počinjemo radove na trećoj deonici od Novog Sada do Subotice početkom naredne godine", dodala je ministarka.

Dodala je da mađarska strana u jednom paketu tek treba da počne radove.

Ukazala je da već pred kraj 2020. godine prva deonica Beograd–Stara Pazova može biti gotova.

"Mislim da je ovo je vrlo važno što ćemo razgovarati i o uključenju još dve države. Razgovaraćemo i sa Severnom Makedonijom i Grčkom da vidimo da se uključe u taj koridor, jer nije dovoljno da imamo samo modernizovanu prugu kojom će se ići 200 kilometara na sat od Beograda do Budimpešte ako to nemamo skroz do kraja, jer ovaj projekat je deo velikog projekta 'Jedan pojas jedan put'", objasnila je Mihajlovićeva.

Najzahtevnija ja deonica Stara Pazova–Novi Sad koju radi ruska kompanija. "Nekako čini mi se da smo mi pokazali da možemo da se držimo dinamike, pogotovu kada je železnica u pitanju. Zajedno sa ovom godinom rekontruisaćemo 700 kilometara pruga", dodala je ministarka.

"Očekujem da deonica Beograd–Stara Pazova već u septembru sledeće godine bude gotova, početkom 2021. godine bi trebalo da bude završena i deonica Stara Pazova–Novi Sad, a Novi Sad–Subotica tek počinje da se gradi i očekuje se dve godine da se radi, jer je duža deonica", istakla je ministarka.

"Moramo sada da razgovaramo kako će i mađarska strana da isprati dinamiku. Srpska strana ovde ide nekoliko koraka ispred, ali verujem da ćemo se na kraju spojiti", dodala je Mihajlovićeva.

Ukazala je da će kada bude završena pruga putovanje između Beograda i Novog Sada trajati 25 minuta. "Mi se zaista nadamo da ćemo za par godina moći tako da idemo do Novog Sada", istakla je Mihajlovićeva.

Planirano je da se u taj projekat uključe Grčka i Severna Makedonija, a ministarka objašnjava da je bilo puno problema unutar tih država.

"U našem interesu je da ih sve privučemo da budu deo ovog projekta. Nadamo se da će biti zainteresovanosti, to bi ustvari bio pravi koridor", dodala je Mihalovićeva.

"Gradićemo još 400 kilometara novih auto-puteva"

Naglasila je da ove godine Srbija kreće u izgradnju 400 kilometara novih auto-puteva, a to je sve deo velikog investicionog projekta.

"Kada smo uredili budžet i kada smo finansijski i politički stabilni možemo da pričamo o velikim investicijama, pre svega infrastrukturnim koje traju mnogo duže, pa je važno da je država stabilna da to može da iznese", navela je ministarka.

Jedan od projekata je Moravski koridor koji počinje da se gradi tokom leta i koji treba da spoji centralnu Srbiju.

To je koridor između Pojata i Preljine, navela je Mihajlovićeva i dodala da je velika stvar jer će spojiti Koridor 10 i Koridor 11, spojiće centralnu Srbiju gde živi pola miliona ljudi i gde ima preko 20.000 malih i srednjih preduzeća.

"Pored toga što je to auto-put rešiće potpuno pitanje Morave, to je plavno pordruče, postoje problemi. Potpuno će se regulisati Morava i sve njene pritoke i pored toga će se napraviti telekomunikacioni koridor", navela je Mihajlovićeva.

Svaki auto-put i svaki infrastrukturni projekat koji se radi u sebi sadrži deo eksproprijacije. "Nema početka radova dok se ne završi proces eksproprijacije i pre toga projekti", dodala je Mihajlovićeva.

"Građani ne treba tu da brinu, Vlada Srbije će ih ne obeštetiti, nego platiti onoliko koliko je potrebno za sam proces eksproprijacije", istakla je ministarka.

Pored toga, kako kaže Mihajlovićeva, ministarstvo će obići svako mesto koji se nalazi na pojasu od Pojata do Preljine i pokazati građanima gde će tačno ići auto-put i šta to za njih konkretno znači.

Pored Moravskog koridora, kako kaže ministarka, tokom leta počinje izgradnja auto-puta koji će nas povezati sa BiH, deonica Sremska Rača–Kuzmin. "Sve je spremno, već se pravi kamp turskog izvođača, mi počinjemo radove na tom delu auto-puta", dodala je Mihajlovićeva.

Na jesen počinju radovi i na izgradnji saobraćajnice Ruma–Šabac, Šabac–Loznica.

"Počeli smo i deo auto-puta Preljina–Požega koji je jako važan deo Koridora 11, jer ćemo se nakon toga opet vezati na BiH, Požega–Kotroman ćemo graditi i Požega deo dole ka Crnoj Gori. Račvanje praktično će biti iz same Požege", kaže Mihajlovićeva.

Početkom naredne godine očekuje se i gradnja deonice Niš–Pločnik, tj. Niš–Merdare–Priština što je takođe auto-puta koji treba da nam omogući da preko albanske luke izađemo na more, dodala je ministarka.

"To su sve auto-putevi, nisu regionalni putevi, već auto-putevi kroz Srbiju", naglasila je Mihajlovićeva.